Проучавање арктичких религија
Истраживање арктичких религија дуго је било потчињено етнографском проучавању народа. Све до краја 19. века, описи ових религија били су део путописа и монографија о племенима. Међутим, од 20. века, због открића сличности између сибирских и канадских арктичких култура, научници су почели да им посвећују посебну пажњу. Развиле су се две главне теорије за објашњење ових сличности: географски енвиронментализам, који верске манифестације приписује утицају екстремних климатских услова, и културно-историјска анализа, која сугерише да су ове културе међусобно повезане кроз ширење (дифузију) идеја.
Теорија дифузионизма и културни круг
Дифузионистички приступ, који потиче од америчког антрополога Франца Боаса, претпоставља директну комуникацију између Северне Америке и Северне Азије. Ову идеју су даље развили аустријски и дански научници. Вилхелм Шмит, водећа фигура бечке школе, постулирао је постојање арктичке "пракултуре" (Urkultur) чији су се елементи очували међу Самоједима, Корјацима и другим народима. Занимљиво је да је Шмит сматрао да неки религијски елементи, попут мита о "земљаном рониоцу", указују на постојање непрекинуте арктичко-северноамеричке пракултуре.
Посебне регионалне студије
Већина истраживача фокусирала се на проучавање мањих области и племена унутар Арктика, које се обично деле на три региона: Сами поље, северноевроазијско поље и Инуит поље. Проучавање религије Самија почело је касно у 19. веку, а научници су првобитно веровали да је она под снажним утицајем скандинавске религије. Касније је преовладало мишљење да је Сами религија повезана са финско-угарским и другим арктичким религијама. Истраживање северноевроазијског поља започело је у 17. и 18. веку са првим систематским описима "примитивних" народа Руске империје.
Значај проучавања шаманизма и ритуала
Једна од кључних тема у истраживању арктичких религија је шаманизам. Поред шаманизма, посебна пажња посвећена је животињском церемонијализму и ритуалима. Истраживања Александра Гахса и Вилхелма Шмита тумаче ритуале везане за кости убијених животиња као приношење жртве врховном бићу. Ипак, Карл Меули је предложио да је дошло до промене од животињског церемонијализма, карактеристичног за ловачке културе, ка жртвеној идеологији номадског узгоја ирваса. Он сматра да су се животињски ритуали трансформасали у жртвовања.
Утицај истраживања Инуита
Истраживање религије Инуита започело је у 18. веку, а систематична проучавања су кренула у 19. веку. Дански научници, попут Кнуда Расмусена и Каија Биркет-Смита, дали су значајан допринос разумевању веровања и митова Инуита, чиме су омогућили истраживање циркумполарне дифузије културних особина. Амерички антрополози, попут Франца Боаса, такође су допринели истраживању, посебно у проучавању централних Инуита. Ова истраживања, заједно са археолошким налазима, помажу да се сагледају везе између свих арктичких култура.
0 Коментари