Уједињење са Тајваном: кључни циљ Си Ђинпинга
Недавна кинеска војна парада није била само представа, већ изјава о намери кинеског лидера Си Ђинпинга да се упише у историју. Уједињење са Тајваном за њега није само политички циљ; то је „крунски драгуљ“ који би га уздигао изнад Мао Цедунга и осигурао му репутацију највећег лидера у модерној кинеској историји. Овај циљ добија на хитност због његових година (72 године) и потребе да учврсти своју моћ пре него што се унутрашња политичка ситуација промени. Унутар Комунистичке партије Кине, лојалност је често пролазна, а ривали константно вребају слабости. То се показало на примеру Бо Силаја, чији је пад Си искористио за сопствени успон. Упркос томе што је елиминисао готово све ривале и обезбедио трећи мандат, Си Ђинпинг делује као неко ко је свестан брзине којом се судбина може преокренути.
Трка у хиперсоничном наоружању и индустријска конкуренција
На међународној сцени, Кина се суочава са променљивом стратешком једначином. Иако је годинама имала предност у хиперсоничном наоружању, пројектилима против бродова и индустријској производњи, САД брзо смањују тај јаз. Пентагон је затражио скоро 7 милијарди долара за програме хиперсоничних пројектила, док приватне компаније убрзавају иновације. Америчка морнарица прилагођава своје разараче класе Зумвалт за нови систем, што ће им дати прву поморску платформу са могућношћу хиперсоничног напада. У исто време, док Кина доминира глобалном комерцијалном бродоградњом, што јој омогућава брзу војну експанзију, САД и њихови савезници Јапан и Јужна Кореја повећавају своја улагања у бродоградњу, што додатно сужава кинеску војну предност.
Демографске промене и старење становништва
Још један хитан проблем за Кину је демографија. Кинеска популација се смањила за око два милиона 2023. године, што је други узастопни годишњи пад. Број рођених је пао на девет милиона, што је половина броја из 2017. године. Радно способно становништво се смањује, док се очекује да ће број људи старијих од 60 година достићи око једну трећину кинеске популације до средине 2030-их. Ово ће представљати значајан терет за економски раст и социјалне системе. Демографија није судбина, али она скраћује временске оквире за лидере који желе да обезбеде стратешке добитке.
Америчка конкурентна предност: капитализам и иновације
Постоји и један често занемарени проблем за Кину: капитализам. САД и даље поседују јединствену способност за „креативно уништење“, односно за константно реструктурирање фирми и идеја које покрећу дугорочни раст. Ова динамика је неуредна и децентрализована, али представља амерички стратешки адут. САД могу брже да реорганизују индустрије, унапређују технологије и апсорбују шокове од било ког централно управљаног система. Кина може да имитира многе ствари, али не може лако да реплицира екосистем ризичног капитала, толеранције на неуспех и брзе реорганизације тржишта.
Опасности преурањених потеза
Сви ови фактори објашњавају зашто Си Ђинпинг жели да свет поверује да је успон Кине незаустављив и да је уједињење са Тајваном неизбежно. Међутим, ова „неизбежност“ је врло крхка. Досадашњи кинески приступ „победе без борбе“, који се ослања на стрпљење и суптилност, могао би бити угрожен. Што више Си убрзава, то је већи ризик од погрешних прорачуна. Присилан покушај заузимања Тајвана био би најризичнији потез у његовој владавини. Ако би Народноослободилачка армија посустала, последице би биле озбиљне: стратешко понижење у иностранству, политичка нестабилност код куће и уништен наратив о неизбежности, који је темељ ауторитета Комунистичке партије. За Си Ђинпинга, време није на његовој страни.
0 Коментари