Данско краљевство и његов мултинационални карактер
Данци данас углавном живе у Данској, национално и друштвено хомогеној држави у јужној Скандинавији. Међутим, историја Данске је дуга и сложена, од мултинационалног краљевства до данашње националне државе. У 18. веку, Данско краљевство је обухватало Норвешку, Исланд, Фарска Острва и Гренланд, као и колоније на Западним Индијским острвима, у Западној Африци и Индији. Захваљујући Норвешкој, Данска је имала трећу по величини морнарицу у Европи. Овај мултинационални карактер најбоље се огледа у томе да су највећи градови били Копенхаген, али и Алтона и Кил у Холштајну и Берген у Норвешкој.
Формирање националне државе
Губитак Норвешке 1814. године и територијалних целина Холштајна и Шлезвига у рату са Пруском и Аустријом 1864. године, након пропалог покушаја Националних либерала да их припоје, довео је до стварања модерне Данске. Управо након тих пораза, Данска је постала хомогена национална држава са политичком културом заснованом на јединству језика, народа, нације, државе и религије. Овај процес је у 19. веку предводила класа сељака-пољопривредника, који су постепено преузимали политичку и културну контролу над земљом од старе елите.
Културна и политичка хегемонија сељака
Сељаци су постали окосница данског друштва, а њихова идеологија је промовисала слободну трговину, јер су се ослањали на извоз млечних и месних производа. Њихова борба против урбане и академске елите довела је до тога да се њихов покрет у основи заснива на слободарским идејама. Своју културну и политичку хегемонију постигли су кроз оснивање сопствених образовних институција, посебно народних виших школа, које су биле алтернатива традиционалном образовном систему. Овај покрет је поставио темеље данског национализма и идентитета.
Успон социјалдемократије и државе благостања
У 20. веку, радничка класа је преузела вођство, а Социјалдемократска партија је, у сарадњи са центристичким странкама, успоставила државу благостања. Социјалдемократе су, да би оствариле своје циљеве, прихватиле кључне вредности либерализма, друштвене хармоније и национализма које су промовисали пољопривредници. Ове вредности, заједно са посебном верзијом лутеранизма, представљају идеолошку основу која је заједничка за све политичке странке и објашњава посебности данског модела „флексигурности“ у 21. веку.
Савремени парадокси Данске
Данска данас представља парадокс: са једне стране је мала, хомогена национална држава, а са друге има историју велике мултинационалне силе. Овај двоструки идентитет одражава се у постојању две националне химне, од којих једна слави ратну прошлост, а друга мирну и пријатну садашњост. Данска је, такође, једна од најсекуларнијих земаља на свету, са ниским процентом одлазака у цркву, ипак, званични живот и даље је у великој мери организован по лутеранским принципима, а црква и држава нису одвојене. Изазови глобализације и имиграције стварају тензије, попут оне током кризе карикатура, која је показала недостатак знања Данске о остатку света, упркос њеном извозном успеху. Данаца данас има око 8 милиона, највише у Данској 5.960.000, САД 1.430.000 и Канади 207.000.
0 Коментари