Изградња Другог јерусалимског храма (око 5. века п.н.е.)

Уништење Првог храма и вавилонско изгнанство

Први јерусалимски храм, изграђен крајем 10. века пре Христа, уништен је 586. године пре Христа од стране Вавилонског царства. Неколико година раније, 597. године пре Христа, Јудеја је постала вазална држава Нововавилонског царства, што је значило да је морала да пружа људске и материјалне ресурсе. Након што се краљ Седекија побунио против Вавилона 588. године пре Христа, уследила је вавилонска одмазда. Као казну за побуну, Вавилонци су опљачкали и уништили Јерусалимски храм, који је био главни симбол јудејског идентитета и аутономије. Овај чин је био политичка и друштвена изјава о моћи Вавилонског царства.

Изградња Другог храма и повратници из Вавилона

Након што су Персијанци поразили Вавилонско царство 539. године пре Христа, краљ Кир је дозволио да се обнови Јерусалимски храм. Ова одлука је била део персијске царске политике која је омогућавала заробљеницима да се врате у своје домовине. У Књигама Јездриној и Немијиној и у пророчким списима, Кир је назван „месија“, као инструмент који је Јахве (Бог Јудеје и Израела) искористио за обнову. Изградња Другог храма била је симбол обнове политичког идентитета и потврда да Јахве обнавља Јудејско краљевство. Верује се да је изградња завршена пре доласка Александра Великог, у 4. веку пре Христа.

Несигурности о димензијама и изгледу

Нема много информација о тачним димензијама и изгледу Другог храма. Крајем 1. века пре Христа, Ирод Велики је извршио опсежну реконструкцију храма током римске окупације Палестине, чиме је изворни изглед значајно измењен. Због тога неки научници називају Иродов храм „Трећим храмом“. Данас је једини преостали део храма Западни зид, који је делом обновљен у доба Крсташких ратова. Археолошка ископавања на овом месту су обустављена због његове верске осетљивости, јер је свето место и за Јевреје, хришћане и муслимане.

Значај Храмовне горе за различите религије

На месту некадашњег храма сада се налази Купола на стени и џамија Ал-Акса, које чине део већег исламског комплекса. За муслимане, локација је света јер се верује да се пророк Мухамед одатле уздигао на небо. Купола на стени је изграђена изнад свете стене. Истовремено, Западни зид представља свето место за ходочашће Јеврејима и хришћанима. За њих, зид је подсетник на Храм који је некада стајао на том месту и који и даље симболично постоји као симбол Божјег присуства и ауторитета.

Симболички значај Другог храма

Други храм је имао изузетно велику симболичку вредност. У Књигама Агеја и Захарије, симболичка вредност храма се повезује са политичком аутономијом обновљене Јудеје. Пророк Захарија наводи да се круна, као симбол политичке власти, мора изградити и чувати у храму док политичка аутономија не постане стварност. У првом веку, Храм је за Јевреје био центар верског живота и знак Божјег присуства. Његово уништење од стране Римљана 70. године, означило је крај Другог храма и поставило темеље за развој хришћанства и модерног јудаизма.