Ко су Даргинци и њихово историјско порекло
Даргинци су домородачки народ са североисточног Кавказа, који претежно настањује централне области Републике Дагестан. Према попису из 2021. године, у Руској Федерацији их је било преко 626.000, а у Дагестану (521.000) су друга највећа етничка група, после Авара. Готово сви су сунитски муслимани. Неки научници сматрају да Даргинци нису јединствена етничка група, већ скуп више група, укључујући Кајтаге и Кубачинце. Најранији писани помен о њима налази се у арапским рукописима из 10. века. Током историје, били су у саставу Кавкаске Албаније и Хазарског каната, а у 12. веку су их туркијски Кумици потиснули са обала Каспијског мора у унутрашњост.
Политичка историја и односи са руским царством
Даргинска села су се организовала у слободне заједнице или су потпадала под феудалне кнежевине. Најзначајнија је била Уцмијат, чији се законски кодекс сматрао познатим широм Дагестана. Поред унутрашњих сукоба, Даргинци су трпели инвазије из Ирана, све до пораза војске Надир-шаха 1741. године. Руска војска је 1819. године заузела Акушу, центар њихове моћи, чиме су Даргинци дошли под руску контролу. За разлику од својих суседа, нису активно учествовали у Великом кавкаском рату у 19. веку, али су одиграли велику улогу у Кавкаском устанку 1877. године против Руског царства.
Традиционална друштвена организација и обичаји
Основна јединица традиционалног друштва Даргинаца била је сеоска заједница, позната као џемат. Њом је управљао кадија, судија обучен у исламском праву, заједно са већем старешина. Питања од опште важности решавана су на зборовима свих пунолетних мушкараца. Друштвени живот је био регулисан комбинацијом обичајног (адет) и шеријатског (исламског) права. Обичај крвне освете сматран је битним делом мушког поноса. Породице су патрилинеарне, организоване у кланове (тухуме) који су веровали да деле заједничко порекло.
Језик и културни идентитет
Даргински језик припада нахско-дагестанској грани севернокавкаске породице језика, са око 15 препознатљивих дијалеката. У 20. веку, совјетске власти су одабрале дијалекат акуша за основу књижевног језика. Иако је био део школског програма, никада није постао уобичајен језик комуникације. Већина Даргинаца је данас двојезична, а готово 70% њих течно говори руски, који се најчешће користи у свакодневној комуникацији. Локални дијалекти су, међутим, остали у употреби у селима. Традиционална одећа је слична оној код других дагестанских народа, а ношење кинџала (бодежа) је било обавезно за мушкарце.
Совјетски утицај и савремени изазови
Совјетска власт је одиграла кључну улогу у дефинисању даргинског етничког идентитета, званично признајући Даргинце као посебну етничку групу. Упркос томе, процес урбанизације, који је био значајан у совјетском периоду, наставља да утиче на традиционални живот Даргинаца. Живот у градовима, који су мултиетнички, доприноси нестајању сеоских традиција и повећава употребу руског језика. На овај начин се зауставио процес етничке консолидације, а питање јединственог даргинског језика остаје отворено, док се улога руског као заједничког језика константно повећава.
0 Коментари