Ритуално прочишћење острва Делос (425. п. н. е.)

Прво прочишћење острва Делос

Острво Делос је од 7. века пре Христа било свето место, веровало се да су се ту родили близанци Аполон и Артемида. На почетку је Наксос имао надзор над острвом, а Атина је почела да га контролише од 6. века пре Христа. Тада је атински тиранин Пизистрат наредио да се гробнице преместе из светилишта. Ово је био први покушај прочишћења острва. То одражава тадашњи тренд раздвајања градова од гробаља, што је било у складу са урбаним развојем грчких полиса.

Друго, радикално прочишћење

Друго прочишћење било је далеко радикалније и спроведено је 426–425. године пре Христа, по налогу Делфског пророчишта. Атињани су преместили све гробнице на суседно острво Ринеја. Једино су поштедели гробнице које су постале светиња за херојске култове. Од тада је било забрањено рађати и умрети на Делосу. Ова забрана је важила кроз цео антички период. Археолози су на Ринеји пронашли масовну гробницу са људским костима и артефактима који одговарају времену прочишћења, што потврђује ову историјску причу.

Разлози за прочишћење

Диодор Сицилијски пише да је ово радикално прочишћење било директан одговор на велику кугу која је погодила Атину 430. године пре Христа, током Пелопонеског рата. Атињани су веровали да их Аполон кажњава, па су у својој агори подигли статуу Аполона Алексикакоса („Заштитника од зла“). Прочишћење Делоса је било део настојања да умилостиве бога и зауставе болест.

Протеривање становника са Делоса

Религиозни занос након куге довео је до још једног, екстремног потеза. Атињани су 422. године пре Христа наредили да се сви становници евакуишу са Делоса како би се спречила било каква људска загађења светилишта. За разлику од прочишћења гробаља, овај потез је наишао на отпор. Одлука је повучена већ 421. године, највероватније због пораза атинске војске код Амфиполиса, који је протумачен као нова Аполонова казна за протеривање становника.

Прочишћење и верски фестивали

Занимљиво је да је прочишћење из 425. године пре Христа прослављено првим петогодишњим фестивалом Делоских игара. Овај детаљ указује да су Атињани прочишћење доживљавали као чисто религијско питање. За њих, ритуална чистоћа светог острва била је кључна за њихов однос са боговима и за опстанак Атине.

Тераса лавова

Постави коментар

0 Коментари