Географија и становништво
Фарани, познати и као Фарски Острвљани, насељавају архипелаг Фарских Острва у северном Атлантику, око 650 километара од западне обале Норвешке. Укупна популација их има око 70.000 људи, од чега на Фарским Острвима око 50.000. Највећа дијаспора је у Данској (21.700), док мањи број живи у Норвешкој (2.000)
Историјско и културно порекло
Фарани су потомци Викинга из западне Норвешке који су се населили на острва у 9. веку. Иако су ирски монаси претходно боравили на острвима, побегли су пре доласка Викинга. Фарани су кроз језик, топониме, архитектуру и традицију задржали блиске културне везе са својим прецима. Дуго су били под норвешком влашћу (од 1030. до 1816. године), након чега су дошли под данску контролу. Фарски патриотски покрет, који је започео крајем 19. века, усмерен је на очување фарске културе и језика од данског утицаја. Од 1948. године острва имају самоуправу.
Језик и вера
Матерњи језик Фарана је западно-нордијски језик близак исландском, а потиче из старог норвешког, који припада германској групи језика. Фарани су хришћани, а више од три четвртине њих су чланови Националне лутеранске протестантске цркве. Плимутска браћа, евангелистичка хришћанска заједница, најснажнија је од неколико слободних цркава. Иако су чврсто везани за хришћанство, многи Фарани се идентификују са паганским Викинзима када описују своје културно наслеђе.
Трансформација друштва
Фарска Острва су претрпела велику друштвену промену у другој половини 20. века, претварајући сиромашно пољопривредно друштво у модерно индустријско. Током средњег века били су углавном овчари, а рибарство великих размера је донело индустријализацију у 19. веку. Економска криза 1989-1992. године радикално је повезала локалну економију са глобалним финансијским структурама. Данас, фарски народ има једну ногу у традиционалном друштву, а другу у модерном глобализованом.
Културне вредности и будућност
Фарани имају снажан културни идентитет, а језик је у његовој основи. Њихово богато културно наслеђе, попут кружног плеса, сачувано је углавном кроз усмено предање, јер писани језик није био систематски развијен до средине 19. века. Фарани су такође познати по својим вештинама навигације и бродарства. Као друштво засновано на сродству, породица представља главни друштвени и културни капитал. Будућност Фарских Острва зависи од тога да ли ће рибарство и даље бити главни економски ресурс, да ли ће се млади враћати након школовања у иностранству и да ли ће постати независна држава или остати у оквиру Данске.
0 Коментари