Историја и значај Велике александријске библиотеке
Велика александријска библиотека, основана у граду који је осмислио Александар Велики, била је једна од најзначајнијих библиотека античког света. Основана је вероватно током владавине Птолемеја II Филаделфа, а њена мисија била је да прикупи целокупно знање познато човечанству. Библиотека је била део веће институције, Музејона, посвећене Музама, богињама уметности. У њој су се налазили научници, песници и филозофи који су слободно размењивали идеје. Библиотека је поседовала огромну колекцију папирусних свитака, а Птолемеји су организовали агресивне акције прикупљања текстова, чак и копирањем књига са бродова који су улазили у луку.
Тајанствена судбина и физички изглед
Једна од највећих мистерија у историји је судбина александријске библиотеке. Не зна се тачно где се налазила, како је изгледала, нити колико је свитака имала. Иако је вероватно уништена, не постоји потпуна сагласност о томе када и како се то догодило. Популарна верзија о уништењу повезује се са пожаром који је изазвао Јулије Цезар 48. године пре Христа, али историчари верују да је тада уништен само део колекције или магацин. Библиотека је очигледно постојала и након тога, али се њена важност постепено смањивала током римског периода због недостатка финансирања и политичке нестабилности.
Политичка нестабилност и пад
Политичка моћ Птолемејског Египта почела је да опада у другом веку пре Христа, што је довело до одласка многих грчких научника. Ово је додатно утицало на пад престижа библиотеке, иако су у њој и даље радили бриљантни умови попут Ератостена и Аристарха. Династичке борбе су такође допринеле њеном пропадању, а коначно уништење главног дела библиотеке, ако је уопште преживела до тада, највероватније се догодило између 270. и 275. године, током инвазије Палмире и контранапада цара Аурелијана.
Ћерка библиотека и њена судбина
Популарна „ћерка библиотека“, смештена у храму посвећеном грчко-египатском богу Серапису, често се спомиње као последњи остатак Велике библиотеке. Иако се веровало да је ту била највећа колекција књига у Александрији почетком четвртог века, извори наводе да је у тренутку њеног уништења 391. године од стране хришћана, већ била без значајније збирке. Њен пад, међутим, није значио и крај античке мудрости.
Наслеђе библиотеке
Иако је Велика библиотека нестала, њено наслеђе је опстало. Након њеног пропадања, знање се проширило на друге делове Римског царства. Хришћанске библиотеке, попут оних у Цезареји и Јерусалиму, које су се ослањале на александријски модел, чувале су и паганске и хришћанске текстове. Најважнији аспект наслеђа библиотеке је, међутим, у томе што су драгоцени свици непрестано преписивани, прво на папирус, а касније на пергамент. На тај начин, знање које је некада било сабрано у Александрији опстало је до данас, и њено наслеђе живи у свакој библиотеци широм света.
0 Коментари