ШТА ЧИТАТИ? Буда на сребрном платну. Будизам у азијском и западном филму

Silver Screen Buddha. Buddhism in Asian and Western Film, By: Sharon A. Suh, 232 Pages, Paperback, Published By: Bloomsbury Academic, Published: March 2015

Проблематизација приказа будизма на филму

У књизи „Буда на сребрном платну“, ауторка Шерон Су се критички осврће на однос религије, расе и пола у филмовима о будизму. Она тврди да филмски прикази будизма обично показују искључиво елитне монахе који медитирају, што представља неаутентичну слику. Су наглашава да је већина будиста у свету обични народ који се уопште не бави медитацијом. Овај уски фокус, по њеном мишљењу, не само да је патријархалан и оријенталистички, већ истовремено еротизује и омаловажава Азију, чиме се бели мушкарци постављају као „логични наследници“ будизма. Њен циљ је да предложи конструктивнији приступ који будизам приказује мање егзотично, а више релевантно за оне који га заиста практикују.

Анализа филмова и конструктивни приступ

Књига је подељена у три дела. У првом делу, Су анализира како су западни филмови, попут „Сломљених пупољака“ и „Великог Лебовског“, приказали будизам кроз „жуто лице“. Други део разматра азијске филмове као што су „Пролеће, лето, јесен, зима и пролеће“ и „Дођи, дођи, дођи навише“. Трећи део књиге је посвећен конструктивној визији. Кроз анализу филмова као што су „Одласци“ и „Пролаз до Буде“, Су предлаже да се просветљење може наћи у свакодневном животу и интеракцији са другима, а не само у изолацији. Посебно се осврће на филм „Самсара“, у којем приказује будизам који је близак женској сексуалности и жељама.

Недоследност и методолошки проблеми

Књига је вредно и корисно штиво посебно због тога што проблематизује оријенталистички приказ будизма. Сујина метода „културне крађе“ и тражења отпора у мејнстрим филмовима је ефикасна, али њен приступ има одређену недоследност. Поставља се питање зашто Су осуђује неке филмове као расистичке и патријархалне (нпр. „Велики Лебовски“), док друге, који такође садрже сличне елементе (нпр. „Самсара“), прихвата као извор хетеродоксних духовних интерпретација. Ова „пробирљивост“ у одабиру филмова није објашњена, што оставља утисак недовољне транспарентности у њеном методолошком приступу.