Увод у историју чеченског народа
Чечени, који себе називају Нокчи или Вајнах, су највећа муслиманска етничка група на руском Северном Кавказу. Процењује се да их има 2,2 милиона од чега у Русији 1.675.000 (у Чеченији 1.457.000), државама ЕУ 130.000 и Турској 100.000. Они су аутохтони народ Кавкаских планина и један од најстаријих народа у Европи. Од 17. до 18. века прешли су у сунитски ислам, под утицајем мисионара из суседног Дагестана, прихватајући мистичну форму ислама познату као суфизам, која је укључивала и елементе њихових древних паганских веровања.
Сукоби са Русима
Историјски гледано, Чечени су организовани у кланове зване теипси, који су се уједињавали у веће савезе (тукхуме) за време опасности. Сукоби са Русима почели су у 18. и 19. веку, када су се Руси ширили на Северни Кавказ. Под вођством легендарног герилског вође имама Шамиља, Чечени и други муслимански народи водили су џихад против Руског царства. Русија је на џихад одговорила бруталним тактикама, укључујући спаљивање села и масовна убиства цивила, што је довело до њиховог привременог покоравања 1861. године.
Стаљинове репресије и прогон
Чечени нису прихватили руску власт, па су се неколико пута бунили. Посебно трауматичан догађај била је тотална депортација чеченског народа коју је наредио совјетски вођа Јосиф Стаљин 23. фебруара 1944. године. Под лажним оптужбама за масовну издају, цео народ је пребачен у Централну Азију, углавном у Казахстан. Према документима КГБ-а објављеним почетком деведесетих, трећина Чечена је умрло од болести, глади и хладноће. У њиховој домовини, уништена су гробља и џамије, а њихова земља је „де-чеченизирана” и насељена Русима.
Борба за независност
Након распада Совјетског Савеза 1991. године, Чечени су под вођством генерала Џохара Дудајева прогласили независност републике Ичкерије. Председник Русије, Борис Јељцин, сматрао је овај чин неприхватљивим. Први руско-чеченски рат започео је 1994. године. Након тешких губитака (око 7.500 руских војника и 35.000 чеченских цивила), Руси су се повукли 1996. године. Други рат је почео 1999. године, под руководством новог председника Владимира Путина, који је за инвазију искористио упад чеченских побуњеника у Дагестан и мистериозне бомбашке нападе у руским градовима.
Тренутна ситуација
Руски рат против чеченских побуњеника званично је завршен 2008. године, али побуна ниског интензитета и тероризам и даље постоје. Проруски председник Рамзан Кадиров, син Ахмеда Кадирова, који је прешао на руску страну, влада Чеченијом од 2004. године. Њега и његове савезнике оптужују за бројне злочине против човечности. Чеченија данас функционише као аутономна држава, иако је званично део Руске Федерације.
0 Коментари