Увод у историју Каталоније
Каталонци су становници аутономне заједнице у Шпанији чији је главни град Барселона. Историјски гледано, Каталонија обухвата и суседне територије у Француској, док се њен утицај простирао дуж Средоземног мора. Каталонски језик је званичан у Каталонији и Кнежевини Андори, а говори га и значајан број људи у јужној Француској и на Сардинији. Идентитет Каталонаца се заснива на богатој историји, култури и језику, који се разликује од кастиљанског (шпанског). Укупно их има око 9 милиона од чега 8 милиона у Шпанији и око 490.000 у Француској.
Средњовековни период
Каталонски идентитет може се пратити до 8. века, када су Франци створили Шпанску марку дуж Пиринеја након освајања од Арапа. Године 897., гроф Вифред I прогласио је територије око Барселоне наследним поседима, а његов унук, Борел II, 987. године прогласио је независност од Каролинга, што се сматра рођењем Каталоније. Династичким браковима Каталонија се ујединила са Арагоном у 12. веку, а касније проширила своју власт на Мајорку, Валенсију, Сицилију, Сардинију и Напуљ.
Губитак независности и сукоби са Шпанијом
Нови династички брак Фернана II од Арагона и Исабеле I од Кастиље 1469. године означио је почетак уједињења Иберијског полуострва, чиме су интереси Каталоније потиснути. Каталонци су се побунили у Рату жетелаца (1640), а подржали су и погрешног претендента на престо у Рату за шпанско наслеђе (1705-1714), што је довело до укидања њихових устава и институција, и забране каталонског језика.
Оживљавање културе и политике
У 18. и 19. веку, Каталонци су доживели економски процват кроз индустријску револуцију, што је довело до политичког оживљавања и културне ренесансе познате као Ренаисенса. Овај период је обележен стваралаштвом познатих уметника и архитеката, као што су Антони Гауди и Пабло Пикасо, као и развојем јединствених културних израза. Међутим, период су обележили и социјални сукоби између грађанства и радничке класе. У 20. веку, Каталонија је добила ограничену аутономију, али је она укинута током диктатуре Мигела Прима де Ривере и Франциска Франка.
Каталонија након Франкове смрти
Након Франкове смрти 1975. године, Каталонци су почели да захтевају обнову својих права. Жозеп Тарадељас се вратио из егзила и обновио Женералитат, аутономну владу Каталоније. Улазак Шпаније у Европску унију (1986) и Олимпијске игре у Барселони 1992. године помогли су да се Каталонија поново успостави као важан европски центар. Данас, Каталонци се залажу за већу аутономију, суочавајући се истовремено са изазовима које доноси туризам, имиграција и глобализација, али и даље показујући снагу свог идентитета.
0 Коментари