Од јавне исповести до приватног покајања. Како се католичка исповест развијала током векова

Увод у сакрамент помирења

Католички сакрамент помирења, познат као исповест или покајање, добио је велику пажњу у фикцији и медијима, због концепта „тајне исповести“. Овај концепт захтева од свештеника да не открива било какве личне податке које је чуо током исповести. Недавно је овај сакрамент доспео у жижу јавности након што је држава Вашингтон усвојила закон којим се од свештенства захтева да пријави злостављање деце, чак и ако је откривено током исповести. Савезни судија је закон привремено обуставио након тужбе због кршења Првог амандмана о верским слободама.

Начин обављања сакрамента

Данас се исповест најчешће обавља између покајника и свештеника или бискупа, било иза паравана или лицем у лице. Ритуал почиње поздравом, молитвом и читањем из Библије. Покајник потом исповеда своје грехе, а свештеник га подсећа да кроз сакрамент учествује у тајни Исусовог искупљења. Након исповести, покајник добија задатак покајања (молитва или дело), изговара молитву покајања и добија опроштење греха у Божје име.

Историјски развој исповести

Исповест је облик покајања који је присутан и у јеврејској и у хришћанској традицији. У почетку, после крштења, Црква је практиковала заједничко покајање, где су се покајници јавно исповедали. Овај чин се могао обавити само једном у животу. Током средњег века, развила се пракса индивидуалне исповести свештенику, која је постала понављајућа и коју је Четврти латерански сабор 1215. године кодификовао као црквени закон. Тај исти сабор нагласио је и светост „тајне исповести“.

Важност тајности и унутрашњег покајања

Тајност исповести даје покајнику сигурност да се искрено покаје без задржавања. Свештеник који прекрши ову тајну аутоматски бива екскомунициран и може бити смењен. Исповест наглашава два елемента: унутрашњи став покајања и спољашњи израз. Католичко учење наводи да изговарање греха наглас даје конкретност опросту. Папа Јован Павле II је писао да исповест „истера грех из тајне срца и на тај начин из области чисте индивидуалности, наглашавајући његов социјални карактер“.

Сакрамент у савременом свету

Иако данас постоје и општи облици исповести, сакрамент помирења остаје важан за католике како би се конкретно покајали за тешке грехе. Како је то истакла Дороти Деј, активисткиња и кандидаткиња за светост, „исповест је тешка... не желиш да превише истичеш своја стална несавршенства и ситне грехе, али желиш да их изнесеш на светлост дана као први корак ка ослобађању од њих“. Овај сакрамент има за циљ да подржи верника и да му пружи Божју благодат.