Етничка структура и историјски контекст Суринама
Суринам, некадашња Холандска Гвајана, налази се на североистоку Јужне Америке. Његово становништво броји око 633.000 људи и изузетно је етнички разнолико. Највеће групе су Хиндуси (потомци радника из Индије, око 27,4%), Маруни (потомци афричких робова који су побегли и основали своје заједнице, око 21,7%), Креоли (потомци афричких робова, око 15,7%) и Јаванци (потомци радника из Индонезије, око 13,7%). Мањи део становништва чине Португалци, Јевреји, Кинези, Либанци и Амерички староседеоци. Холанђани су током 18. и 19. века довели преко 300.000 афричких робова, што је довело до брзог процеса „креолизације“, у којем су робови стварали нове културне и верске институције, комбинујући различита афричка наслеђа.
Афро-суринамска робовска религија и њен утицај
Афро-суринамска робовска религија развила се у првим деценијама колонизације и постала је срж културе робова, повезујући их са прецима и потомцима. Ова религија је пружала осећај заједнице упркос угњетавачком режиму плантажа. Њене кључне карактеристике су гатање, ритуали са бубњевима и плесом у којима долази до опседнутости духовима, веровања у вишеструке душе и сложени ритуали за близанце. Занимљиво је да су чак и белци зависили од знања робова, а познати исцелитељ Кваси из 18. века био је познат широм света по свом знању о биљкама. Ова религија је често била инспирација за побуне робова.
Креолска религија винти
Винти је најпознатија народна религија обалских Креола. Иако већина Креола припада некој од хришћанских деноминација, њихова народна религија и хришћанство функционишу одвојено, са врло малим степеном синкретизма. За следбенике, винти представља срж њиховог начина живота и пружа свеобухватан, али флексибилан систем. Свет је насељен боговима и духовима који стално комуницирају са људима. Ритуали, који укључују плес, бубњеве и песме, служе за поштовање и умиривање духова. У винтију сваки појединац има активну улогу, а стручно знање о ритуалима је широко распрострањено међу становништвом.
Религије Маруна
У Суринаму постоји шест група Маруна (познатих и као „буш црнци“) који живе у изолованим заједницама у унутрашњости земље. Њихове религије, попут њихових језика и култура, повезане су, иако се деле на источне и централне групе. Иако су неки Маруни прешли на хришћанство, већина и даље у потпуности учествује у религијама које су створили њихови преци. Ове религије су данас једне од највише „афричких“ у целој Америци. Ритуали су централни део свакодневног живота; одлуке о градњи куће или путовању доносе се у сагласности са боговима и духовима.
Ритуали и улога заједнице
Међу Марунима, ритуали се сматрају кључним за решавање свакодневних проблема и несрећа. Комуникација са духовима и прецима се одвија кроз опседнутост, тумачење снова и саветовање са пророцима. Посебну важност имају ритуали везани за смрт, који могу да трају месецима и укључују стотине људи. Ови ритуали повезују свет живих и мртвих кроз плес, песму и бубњеве. Постоје и специјализовани култови посвећени близанцима, проналажењу изгубљених људи или изазивању кише. Као и у винтију, знање о ритуалима је широко распрострањено и Маруни су, такође, високо партиципативна заједница.
0 Коментари