ШТА ЧИТАТИ? Шимаџи Мокурај и реконцепција религије и секуларног у модерном Јапану

Shimaji Mokurai and the Reconception of Religion and the Secular in Modern Japan, By: Hans-Martin Krämer, 246 Pages, Hardcover, Published By: University of Hawaii Press, Published: July 2015

Редефинисање „религије“ у модерном Јапану

Књига Ханса Мартина Кремера „Шимаџи Мокурај и реконцепција религије и секуларног у модерном Јапану“ разматра настанак појма „религија“ у модерном Јапану. Кремер се надовезује на рад Џозефа Ананда Џејкобсона, али одбацује апсолутистичко гледиште да је Јапан измислио концепт религије из темеља. Уместо тога, он предлаже да је јапанска реч shūkyō (која је настала као еквивалент енглеском појму „religion“) била „ко-креација“ јапанских интелектуалаца који су тумачили западне идеје о изградњи рационалне, научне нације. Кремер се у својој тези ослања на анализу термина shū и kyō из периода Едо, као и на термин jikyō, који доприносе дубљем разумевању како се стварала дихотомија религија-секуларно.

Улога Шимаџија Мокураја и утицај на секуларизацију

Кремер прати живот Шимаџија Мокураја, шин-будистичког свештеника који је путовао Европом и проучавао начин на који су протестантски теолози и политичари говорили о „религији“. Иако Шимаџи није имао директан утицај на политику Меиџи владе о „нерелигијском шинтоу“, он је помогао у дефинисању термина који су омогућили ту визију секуларности. Ова визија је касније прихваћена од стране Католичке цркве, али је наишла на отпор протестаната. Због тога је, током америчке окупације, дошло до ревизије концепта секуларности у складу са америчким протестантским стандардима. Кремер дефинише државни шинто не као религију, већ као „специфичну стратегију за решавање одређеног правног проблема“.

Филозофске импликације и шире значење

Кремер се бави и филозофским питањем како секуларност конструише модерност. Он показује да је јапанско друштво током периода Едо, након што је одбацило хришћанство, већ развило начин размишљања који је разликовао различите „школе“ (shū) или „учења“ (kyō). Кремер истиче да је концепт секуларне државе био једнако нејасан у Јапану тог периода као и у европским земљама. Његова књига превазилази тему модерног Јапана и нуди шире увиђе у то како је настала бинарна подела религија-секуларно, и како она и даље функционише. Књига „Шимаџи Мокурај“ може да послужи као основа за истраживање теоријских питања у критичком проучавању религије.