Историјски и друштвени контекст култова невоље
Култови невоље су важна карактеристика афричких религија, посебно међу народима који говоре банту језицима у централној и јужној Африци. Ови култови су познати и као „бубњеви невоље“ (од речи нгома, што означава и бубањ и ритуални плес) и карактерише их опседнутост духом и иницијација оболеле особе у култ. Настали су као одговор на различите друштвене и економске промене, укључујући колонијализам и епидемије. Они су омогућили друштвима да се изборе са невољама које су превазилазиле свакодневне проблеме, пружајући оквир за разумевање болести и несреће, као и за организовање друштвене репродукције унутар заједница.
Заједничке карактеристике и терапијска природа
Култови невоље имају заједничку карактеристичну визију света. Они разликују свакодневне проблеме од ванредних невоља, које се приписују људским или духовним силама и захтевају посебну интервенцију. Верује се да духови предака и други духови могу утицати на људске догађаје. Лечење често укључује иницијацију оболелог у култ, што може довести до његовог уздизања у статус свештеника или исцелитеља. Процес иницијације има две фазе: прва је терапијска неутрализација невоље, а друга је достизање статуса исцелитеља. Успешност терапије зависи од подршке заједнице, а понекад и од економских могућности оболелог.
Однос са друштвом и државом
Култови невоље су у динамичном односу са друштвеним и државним структурама. У неким случајевима су били под надзором власти и служили су као легитимација суверене моћи, док су у другим случајевима пружали уточиште маргинализованим групама, као што су жене, хендикепиране особе или они који су били жртве економске несреће. Они су такође служили као основ за нормирање друштвеног ауторитета и организовање економских активности. У колонијалном и постколонијалном периоду, култови су често настајали као отпор према властима и као начин борбе против друштвеног нереда и неправде.
Прорицање и ритуали
Прорицање, односно дијагноза, саставни је део култова невоље. Оно укључује константно испитивање узрока и последица невоље, а спроводе га специјалисти обучени за комуникацију са светом духова. Технике прорицања могу бити механистичке, попут коришћења нгмбо корпе или бацања костију, или могу укључивати директну опседнутост духом. Ритуали, иако се разликују, имају заједничке карактеристике, посебно песму и плес (нгома). Ови ритуали стварају оквир стварности у којем се дефинише невоља, а учесници могу доживети психотерапеутски ефекат.
Савремене адаптације
Током 20. и 21. века, култови невоље настављају да се прилагођавају савременим изазовима, попут епидемија (туберкулоза), урбаних проблема (незапосленост) и отуђености. У савременим градовима, многи култови пружају заједницу појединцима, посебно женама, које носе терет самосталног вођења домаћинства. У неким подручјима дошло је до преплитања са хришћанским и исламским покретима. Ови култови су показали способност да се носе са дубоким економским и друштвеним променама, користећи теме маргиналности, невоље, ризика и патње као начин за обнову друштва.
0 Коментари