Порекло и развој
Питијске игре, познате и као Делфске игре, у почетку су се одржавале сваких осам година и састојале су се само од једног музичког такмичења. Организоване су у част бога Аполона, а настале су као сећање на његову победу над змајем Питоном. Након Другог светог рата, игре су реорганизоване под надзором амфиктионије, лиге суседних држава. То је довело до проширења и додавања атлетских и других уметничких надметања, чиме су Питијске игре постале други најважнији догађај у античкој Грчкој, одмах иза Олимпијских игара.
Организација и прописи
Од 582. године пре нове ере, након Првог светог рата, организација игара је поверена Амфиктионском савету, верској и политичкој конфедерацији дванаест грчких држава. Од тада су се игре одржавале сваке четири године, у трећој години сваке олимпијаде, и трајале су пет дана. Први дан је био посвећен жртвовању животиња Аполону и приказивању његове борбе са Питоном, а наредна четири дана су била посвећена такмичењима и гозбама. Током игара проглашаван је Свети делфски мир (хеироменија), што је гарантовало безбедност учесницима и посетиоцима.
Програм такмичења и места одржавања
Током времена, игре су се значајно прошириле. Првобитно музичко такмичење, Кифародиско надметање, у коме се певала химна Аполону уз пратњу китаре, допуњено је другим уметничким дисциплинама као што су сликање, свирање на флаути и лутњи, поезија, глума и плес. Додате су и атлетске дисциплине, укључујући трке кочија, рвање, бокс, трчање, петобој и панкратион. Уметничка такмичења су се одржавала у Делфском позоришту, које је примало 5.000 гледалаца, док су атлетска надметања била на стадиону, са капацитетом од 7.000 гледалаца.
Награда и симболика
Победник Питијских игара није добијао материјалну награду, већ част у виду венца од ловоровог листа. Овај венац је био симбол Аполона, а ловорике су доношене из долине Темпе, која се налази у Тесалији. Ловор је био свето дрво посвећено Аполону, због чега је ова награда имала велику симболичку и духовну вредност за победнике и њихове градове.
Завршетак игара
Питијске игре су трајале све до 394. године нове ере, када је римски цар Теодосије I забранио одржавање свих паганских фестивала. Овај декрет је био део његових напора да консолидује и учврсти хришћанство као једину религију у Римском царству, чиме је окончана вековна традиција овог значајног догађаја.
0 Коментари