ШТА ЧИТАТИ? Грчки Буда. Пиронов сусрет са раним будизмом у Централној Азији

Greek Buddha. Pyrrho's Encounter with Early Buddhism in Central Asia, By: Christopher I. Beckwith, 304 Pages, Hardcover, Published By: Princeton University Press, Published: June 2015

Провокативне тврдње књиге „Грчки Буда“

Књига „Грчки Буда“ аутора Кристофера Беквита износи веома провокативне тврдње о историји будизма, које, ако би биле прихваћене, захтевале би потпуно преписивање његове историје. Наслов сугерише поновну процену идеје да је одређени развој у грчкој филозофији био под утицајем азијских претходника, али Беквит иде много даље, нудећи потпуно ново тумачење порекла будизма и живота његовог оснивача. Главне тезе укључују: Буда је деловао на подручју Гандаре, а његова учења су била усмерена против зороастризма, а не индијских религија; упанишадски браманизам је млађи од будизма; џаинизам је настао вековима после будизма; Лаози и Буда су иста особа; и неке Ашокине натписе је заправо написао његов отац Биндусара. Многи од ових аргумената темеље се на разлици између раног и каснијег, „нормативног“ будизма.

Пирон из Елиде и пиронизам

Централни аргумент књиге врти се око Пирона из Елиде, оснивача скептичке школе „пиронизма“, који је, према биографијама, пратио Александра Великог на његовом походу у Индију. Тамо је срео „гимносoфисте“ и био инспирисан њиховим идејама. Беквит тврди да је Пиронов филозофски систем јединствен и да нема пандана у грчкој филозофији, што је слично ранијим тврдњама о Платону и Плотину. Најзанимљивији Беквитов аргумент је његово тумачење три пироновске карактеристике (адијафора, астхатхмета и анепикрита) као грчког превода будистичке трилакшане (анитја, дукха, анатма).

Критике и недостаци

Иако је Беквитова књига занимљива, поставља се низ питања. Ако је размена идеја била тако интензивна, зашто не постоје преводи или јасни трагови „азијског“ порекла тих мисли? Такође, оскудност материјала о Пироновом животу и филозофији отвара простор за спекулације, што захтева опрез. Књига је написана са веома сугестивним тоном и, како се примећује, понекад оставља утисак да су неки од њених закључака првенствено намењени да буду провокативни.

О аутору

Кристофер Беквит је професор централно-евроазијских студија на Универзитету у Индијани, Блумингтон. Његове књиге укључују „Ратнике клаустера“, „Царства Пута свиле“ и „Тибетанско царство у Централној Азији“ (све у издању Принстон универзитетске штампе). Добитник је Макартурове награде.