Узбекистански имам излази на суђење због оптужби за верски екстремизам и мржњу према Израелу

Суђење и оптужбе

Истакнути независни узбекистански муслимански имам, Алишер Турсунов, познат као Мубашир Ахмед, нашао се на суду у Ташкенту. Оптужен је за промовисање екстремизма и подстицање мржње према Израелу, што представља један од најзначајнијих случајева везаних за верске праксе у последњих неколико година у Узбекистану. Турсунов се терети за подстицање верске мржње, дистрибуцију материјала који угрожавају јавни ред и илегалну дистрибуцију верског садржаја. За ове оптужбе предвиђена је казна од пет до осам година затвора.

Позадина и хапшење

Турсунов (51) је водио веома популаран верски медијски пројекат Azon.uz, који је имао око 1,2 милиона претплатника на YouTube-у пре него што га је угасио 2023. године под претњом законске казне. Након тога, преселио се у Турску, где је у мају ухапшен и изручен Узбекистану. Оптужбе су проистекле из његовог рада на пројекту Azon.uz, као и из постова које је објављивао на друштвеним мрежама. Локални медији преносе да се он изјаснио као невин.

Заговор џихада

У априлу, у једном од постова на свом Телеграм каналу, Турсунов је подржао фетву коју је издао Међународни савез муслиманских учењака, група са седиштем у Катару, која заговара џихад против Израела због "крвопролића у Гази". Турсунов је у својој поруци апеловао на владу Узбекистана да послуша ове позиве, наглашавајући да су сви, укључујући и лидере, муслимани и да би требало да следе фетву издату муслиманима.

Дипломатски односи и верске слободе

Узбекистан, већински муслиманска земља у Централној Азији са око 38 милиона становника, успоставио је дипломатске односе са Израелом убрзо након распада Совјетског Савеза. Овај случај долази у контексту сложених верских и политичких односа у земљи.

Историјски контекст

Претходни председник Узбекистана, Ислам Каримов, који је владао од 1991. до своје смрти 2016. године, био је нашироко критикован због репресије над муслиманима под изговором борбе против верског фундаментализма и тероризма. Његов наследник, Шавкат Мирзијојев, у почетку је ублажио строга верска ограничења, али је последњих година, према извештају Human Rights Watch-а, увео нова ограничења верских слобода.

Детаљна мапа Узбекистана, 1995.

Постави коментар

0 Коментари