ШТА ЧИТАТИ? Мадјамика и јогачара. Савезници или ривали?

Madhyamaka and Yogacara. Allies or Rivals?, Edited by: Jay L. Garfield and Jan Westerhoff, 304 Pages, Paperback, Published By: Oxford University Press, Published: April 2015

Помирење Мадјамике и Јогачаре

Књига „Мадјамика и јогачара. Савезници или ривали?“ изазива поједностављена схватања ове две школе будистичке филозофије. Уместо да се мадјамика сведе на онтолошки нихилизам, а јогачара на субјективни идеализам, есеји у књизи истражују њихову компатибилност. Главни концепт који се користи је „две истине“ (satyadvaya) из мадјамике и „три природе“ (trisvabhāva) из јогачаре. Две истине говоре о конвенционалној и ултимативној реалности, док три природе говоре о појмовима, узрочном „плексусу“ (вези) и апсолутној реалности. Аутори показују да се ови концепти могу преплитати и формирати различите комбинације, што сугерише да две школе нису нужно међусобно искључиве.

Дебата о компатибилности

Аутори у књизи имају различита мишљења о томе да ли су две школе компатибилне. Матија Салвини описује како је јогачарин Стхирамати (6. век н.е.) тврдио да је мадјамика нихилистичка, док Сонам Тхакчое то одбацује као погрешно тумачење. Истовремено, Џонатан Голд сугерише да напади јогачаре нису били усмерени на мадјамику, већ на нихилистичке интерпретације сутри. Други аутори, као што је Евијатар Шулман, подржавају антиреалистичку интерпретацију мадјамике и позивају на обнову идеја школе мајупамаваада, која сматра да су феномени илузорни чак и на конвенционалном нивоу, али да нису ни не-постојећи нити постојећи.

Нови приступи и закључак

У књизи се анализира и позиција мадјамике Бхавивеке (6. век н.е.), који се противио јогачари. Са друге стране, Џејмс Блументал и Јан Вестерхоф представљају градуалистичке интерпретације, према којима је јогачара била неопходан, али не и коначан, корак ка разумевању крајње истине мадјамике. Књига на крају поставља питање да ли се уопште може дати коначан одговор на то да ли су ове две школе савезници или ривали. Користећи Нагарђунину тетралему, Џеј Л. Гарфилд тврди да је најприкладнији одговор да оне нису ни једно ни друго, јер је само питање можда погрешно постављено. Ипак, расправа о овом питању открива дубоке увиде у обе школе.

О уредницима

Џеј Л. Гарфилд је професор хуманистичких наука и шеф катедре за филозофију на Yale-NUS College; професор филозофије на Националном универзитету у Сингапуру; стални гостујући професор филозофије на Универзитету Јејл; професор хуманистичких наука „Дорис Силберт“ и професор филозофије на Колеџу Смит; професор филозофије на Универзитету у Мелбурну; и помоћни професор филозофије на Централном универзитету тибетанских студија. Предаје и истражује у областима: филозофије ума, основа когнитивне науке, логике, филозофије језика, будистичке филозофије, крос-културне херменеутике, теоријске и примењене етике и епистемологије. Јан Вестерхоф је универзитетски предавач религијске етике на Универзитету Оксфорд, сарадник и тутор за теологију и религију на Lady Margaret Hall на Универзитету Оксфорд, и сарадник истраживач на Школи за оријенталне и афричке студије на Универзитету у Лондону. Његово истраживање је усмерено на систематске аспекте античке индијске филозофије, посебно на мадјамику.