Аблуције (обредна прања)

Значење и функција аблуција

Аблуције су церемонијална прања тела или његових делова, као и предмета који долазе у близак контакт са људима. Ови обреди се могу изводити прањем, урањањем или прскањем водом, а понекад се користе и мешавине са другим супстанцама, попут песка или животињске балеге. Кључно је разумети да аблуције немају за циљ физичку чистоћу, већ су симболички чинови намењени уклањању ритуалне нечистоће или загађења. Њихов основни циљ је успостављање реда и отклањање хаоса у друштвеној стварности. У друштвима са јасним границама између животних фаза или друштвених улога, аблуције служе као обреди преласка (rites of passage), којима се обележавају транзиције и ублажавају опасности повезане са променама.

Аблуције у различитим религијама

Многе религије користе аблуције као начин преласка из профаног у сакрално стање. У древним цивилизацијама попут Вавилона и Египта, свештеници су се ритуално прали пре обављања верских дужности. У јудаизму, свештеници су имали строга правила чистоће, захтевајући прање тела пре уласка у храм. Ислам такође прописује да сваки верник обави аблуцију (вуду) пре молитве, користећи воду или песак када вода није доступна. Ова пракса има корене у јеврејским и хришћанским традицијама. Чак и у хришћанству, делимична прања (као што је прскање водом приликом уласка у цркву) симболизују прелаз из световног у свети простор. Аблуције не обављају само људи; у неким културама, као што су стари Египат и индијски џаинизам, и кипови божанстава се ритуално чисте.

Аблуције при преласку из једне фазе живота у другу

Аблуције су често саставни део иницијационих обреда. На пример, обреди пубертета на Фиџију и код народа Батонга у Африци укључују прање тела како би се симболички уклонила "смрт" из претходног живота и ушло у нову фазу. Јеврејски прозелити и хришћански новокрштени такође пролазе кроз урањање у воду као обред преласка у нови живот. Порођај и смрт сматрају се посебно опасним прелазним фазама које захтевају прочишћење. Жене након порођаја у многим културама, попут оних код Инуита и у старом Египту, пролазе кроз период нечистоће, након чега се враћају у друштво кроз аблуције. Контакт са мртвима се такође сматра заразно загађујућим, па они који се баве сахранама, као и удовице и удовци, морају да прођу кроз ритуална прања.

Аблуције у мањинама и друштвеној кохезији

Концепти загађења и аблуције посебно су изражени у културама у којима су друштвене и космичке границе јасно дефинисане и строго одржаване. Пример томе су Мандејци, гностичка секта која је мањинска група. Код њих аблуције, посебно крштење (мазбута), играју централну улогу у очувању идентитета и заштити од спољашњег утицаја. За њих, људско тело симболизује друштво, а границе тела симболизују границе заједнице. Зато су ритуална прања тела и хране изузетно важна. Ритуалне манипулације телом, као што је прање хране у реци, симболизују чистоћу која помаже у очувању друштвеног система и његових граница.

Аблуције и хијерархија у хиндуизму

Хиндуистичко друштво пружа још један пример где је чистоћа кључна за одржавање друштвених граница. Кастински систем, у којем свака каста функционише као мањинска група у односу на целину, одржава се кроз строга правила чистоће. Више касте морају бити чистије, што се постиже ритуалним аблуцијама. Жене, посебно након сексуалног контакта, морају да обаве прања. Најефикасније прочишћење је купање у светој реци Ганг, што јасно показује да се не ради о хигијени, већ о симболичком одржавању друштвеног поретка. Овај пример илуструје да аблуције не служе за уклањање прљавштине, већ за одржавање хијерархије и друштвених граница.