Зашто сећања јапанско-америчког становништва на интернирање у САД током Другог светског рата изазивају протесте 2025. године (ВИДЕО)

Протести и историјске паралеле

Недавна дешавања у Сједињеним Америчким Државама, укључујући отварање имиграционих центара и планове за масовно хапшење миграната, изазвала су протесте у заједници Јапанаца-Американаца. Разлог лежи у томе што ова дешавања оживљавају болна сећања на интернирање њихових породица током Другог светског рата. За њих, отварање нових центара, од којих се један налази на месту некадашњег логора у Ел Пасу, представља поновно одигравање трагичне историје. Протести су посебно појачани када су федерални агенти ухапсили једну особу испред Јапанско-америчког националног музеја (ЈАНМ) у Лос Анђелесу, симболичног места са којег су јапанске породице 1942. године укрцаване у аутобусе за концентрационе логоре.

Правни основ и забринутост за људска права

За бриге Јапанаца-Американаца посебно је значајно то што се америчка влада позвала на Закон о странцима и непријатељима из 1798. године, који је последњи пут коришћен током Другог светског рата. Овај закон дозвољава притвор и депортацију страних „непријатеља“ без правичног судског процеса. Протестанти, попут Лин Јамашите и Дагласа Јошиде, истичу да овај закон даје јединици за имиграцију и царину (Ice) велика овлашћења и да заобилази уставна права. Поређења се извлаче и након извештаја да се на мети Ice-а посебно налазе латино четврти, што подсећа на то како су током рата Јапанци-Американци били прогањани искључиво на основу свог порекла.

Историја и позадина прогона

Пре Другог светског рата, америчко друштво је већ било дубоко обележено расизмом према азијским имигрантима. Иако су се кинески и јапански имигранти суочавали са бројним законима који су ограничавали њихова права, они су вредно радили и градили свој живот у САД. Међутим, након што су САД ушле у рат, председник Френклин Д. Рузвелт је у фебруару 1942. потписао извршну уредбу 9066, која је омогућила присилно пресељење и затварање преко 120.000 Јапанаца-Американаца без икаквих доказа о њиховој вези са непријатељем. Овај потез био је заснован искључиво на њиховом пореклу и расној припадности.

Упоређивање савремених пракси са прошлошћу

Постоје забрињавајуће сличности између некадашњег и садашњег оправдања за притвор. Док су током рата „непожељни“ били они који „изгледају као непријатељи“, сада се користе термини „насилни криминалци“ или „илегални имигранти“. Ипак, подаци показују да се хапсе велики бројеви људи који немају кривични досије, па чак и неки амерички држављани, што сугерише да је Ice фокусиран на испуњавање квота. Ово подсећа на историјски недостатак „habeas corpus“ у логорима, где су људи били лишени права на правично суђење и могли су бити задржавани на неодређено време. Недавни предлози Трампове администрације да се овај принцип суспендује додатно појачавају страховања да би се историја могла поновити.

Наслеђе и закључак

САД су 1988. године признале да су починиле „тешку неправду“ према Јапанцима-Американцима, наводећи да су те акције биле мотивисане расном предрасудом и „ратнои хистеријом“. Међутим, Јапанци-Американци сматрају да нису извучене поуке из ове историје. За њих, тренутна дешавања у САД, укључујући сличности у условима притвора и кршењу људских права, показују да је расизам још увек присутан и да угрожава основне принципе правде и хуманости. За њих је очување историјског сећања од кључног значаја како би се спречило да се ове грешке понове.