Парагвај се бори да очува гварани, језик корена и душе

Венчање на језику предака и очување идентитета

Маргарита Гајосо и Кристијан Охеда, пар који живи у Шпанији, вратили су се у Парагвај како би се венчали на гваранском језику. Овај чин симболизује дубоку емоционалну везу коју многи Парагвајци осећају према језику, који сматрају својом „душом“. Гварани је један од два званична језика у Парагвају, поред шпанског, а лингвисти упозоравају да његова употреба опада међу млађим генерацијама.

Историјски контекст и маргинализација

Опстанак гваранског језика је изузетан у Латинској Америци, где већина земаља користи шпански. Иако су га језуитски и фрањевачки свештеници у 16. веку први забележили, језик је вековима био маргинализован. Иако је у одређеним периодима био охрабриван у ратним условима, послератно га је правило забрањивало у школама. Један лингвиста, Мигел Анхел Верон, сведочи да је његов отац био мучен због говора на гваранском, што га је приморало да напусти школовање.

Напори за очување језика

Данас се широм Парагваја спроводе напори за очување језика. Двојезично образовање на гваранском и шпанском постало је обавезно 1992. године, али и даље постоје велики изазови, јер многи родитељи, из страха да ће их језик спречити у успеху, подстичу децу да уместо гваранског уче енглески.

Дубока веза са културом и вером

Истраживачи попут Арналда Каска и Мигела Анхела Верона наглашавају да гварански језик садржи много више од самих речи; он је повезан са темељним вредностима као што су солидарност, узајамност и свето поштовање природе. Многе речи, попут „џари“ (божански заштитници земље), немају превод на шпански. Каско предводи пројекат прикупљања усмених сведочанстава старијих од 60 година, са циљем да се забележе ове колективне успомене.

Сведочанства из прве руке

Овоме сведочи неколико мештана, попут Хуане Гименес, која користи биљке и молитве на гваранском за лечење, Марте Дуарте, која помаже у цркви тумачењем Библије на гваранском, и Карлоса Курта, потомка немачких имиграната који је заволео језик у детињству. Посебно је истакнута Софија Ратази, која са својом баком разговара искључиво на гваранском, истичући важност преношења историје и корена на будуће генерације.

Пешак пролази поред мурала који на језику гваранија каже „pueblo okue, Paraguay ñanemba'e“, што значи „Људи се крећу. Парагвај је наш“ у Асунсиону, петак, 22. августа 2025. 
(АП фото/Јорге Саенз)

Постави коментар

0 Коментари