Религија и рат
Када се говори о рату и религији, три највеће монотеистичке религије, хришћанство, ислам и јудаизам, имају своје ставове, али сви они препознају рат као сложену појаву. Док се у појединим деловима светих књига може пронаћи оправдање за рат, све три вере наглашавају важност мира и постављају етичке и правне границе које треба поштовати у сукобима.
Хришћанство и рат
Библија представља рат као неизбежну реалност живота, али такође садржи и пророчанства о будућности у којој ће рата бити мање. У Старом завету, Бог понекад заповеда рат, али се истиче и етички третман заробљеника и пророци који сањају о свету без оружја. Ипак, Нови завет и Исусово учење наглашавају ненасиље. Исус одбацује физичко насиље и позива на љубав према непријатељима, што многи рани хришћани тумаче као разлог за одбијање служења у војсци. Концепти „праведног рата” и пацифизма су се развили касније у хришћанској историји, као покушај тумачења библијских текстова.
Ислам и рат
Куран се разликује од других верских књига јер уводи јасна етичка и правна правила за вођење рата. На пример, Куран користи термин џихад као оправдану и моралну борбу, а не само као рат (харб). Дозвољен је само одбрамбени рат. Куран забрањује агресију и прописује да се борба води само из нужде. Као таква, ратна дејства треба да се воде само да би се одбранили од прогона, а заштита верских објеката је истакнута као један од легитимних разлога за борбу. Поред тога, исламске смернице строго ограничавају наношење штете женама, деци, старима и болнима, а прописи о поступању са заробљеницима наглашавају хуманост. Циљ рата је успостављање мира, а не уништење противника.
Јудаизам и рат
Јудаизам није пацифистичка религија, али изнад свега цени мир. У Тори се помињу бројне битке, али се истовремено постављају строга правила за понашање у рату. Неки појединци су ослобођени војне службе, попут оних који су тек изградили кућу или су се венчали. У јудаизму постоји и концепт „обавезног рата” (милхемет мицва) који се односи на ратове прописане у Тори (као што је одбрана од нападача). Постоји и концепт „дозвољеног рата” (милхемет решут) који се односи на превентивне ратове. Упркос томе, јудаизам има снажан презир према рату, што показује чињеница да краљу Давиду, због његових ратних заслуга, није било дозвољено да гради храм.
Заједнички принципи и мир
Иако свака религија има своје специфичности у погледу рата, све три деле неке основне принципе. Све оне виде рат као последицу људског греха, уместо као божанску жељу. Исто тако, све три наглашавају мир као виши идеал и крајњи циљ. Нада у будућност у којој ће рат нестати је пронађена у пророчким списима. На крају, може се закључити да и хришћанство, и ислам, и јудаизам дозвољавају одбрамбени рат, али у исто време ограничавају насиље и теже миру.
0 Коментари