Погрешно схватање Малтуса
Израз „малтузијански“ се данас користи као погрдан назив за свакога ко доводи у питање бескрајни људски напредак. Међутим, оно што већина људи зна о економисти и свештенику Томасу Малтусу је погрешно. У свом делу „Есеј о принципима становништва“ (1798), Малтус је тврдио да становништво расте геометријском прогресијом, док производња хране расте аритметичком. Он није сматрао да је катастрофа неизбежна, већ да се репродукција контролише „превентивним“ (моралним кодовима) и „позитивним“ (болестима, ратовима, сиромаштвом) факторима. Упркос популарној карикатури, Малтус је био иновативан мислилац и пророчки критичар идеје прогреса.
Малтусови корени и емпиријски приступ
Малтус је одрастао у дисидентској породици, која је била под утицајем просветитељских идеја, и образовао се на Универзитету у Кембриџу. Његово дело је било дубоко емпиријско, засновано на подацима о брзом расту популације у Америчким колонијама и у Великој Британији крајем 18. века. У то време, Британија се суочавала са несташицама хране и немирима, док је популација значајно расла, што је додатно обликовало његова запажања о ограничености ресурса.
Полемика са Вилијамом Годвином
Малтусов есеј настао је као одговор на идеје Вилијама Годвина, једног од оснивача филозофског анархизма и поборника просветитељског прогресивизма. Годвин је у свом делу „Истраживање о политичкој правди“ (1793) тврдио да ће људски род уз помоћ разума достићи утопијско стање без ратова, злочина, болести, па чак и смрти. Живећи у сиромашном подручју, Малтус је видео стварност другачије, закључивши да се друштва крећу у циклусима успона и падова, а не у линији непрекидног напретка.
Реформа и ограничења
Малтус није одбацивао могућност позитивних промена, већ је тврдио да су оне ограничене природним законима. Његов рад је био покушај да идентификује та ограничења како би се друштвене политике могле ефикасно применити без покушаја да се постигне немогуће. И сам је био реформатор, подржавајући идеје као што су бесплатно национално образовање, укидање ропства и медицинска нега за сиромашне.
Трајност Малтусових идеја
Иако је наука у последња два века постигла невероватан напредак, а светска популација нарасла десет пута, Малтусова основна идеја о природним ограничењима постаје све релевантнија. Данас се суочавамо са глобалним еколошким кризама и последицама климатских промена, које угрожавају одрживи људски живот. Малтусов песимистични поглед, да се закони природе односе и на људско друштво, добија на значају, те је можда време да поново размислимо о значењу израза „малтузијански“.
0 Коментари