Изградња Првог Аполоновог храма у Делфима (VI век пре нове ере)

Изградња Аполоновог храма

Први храм бога Аполона у Делфима изграђен је у другој половини VII века пре нове ере, а пројектовали су га архитекти Трофоније и Агамед. Аполонов култ је у Грчку дошао у тзв. мрачном добу, а његово порекло се сматра анатолским, што се закључује на основу бројних пророчишта у Малој Азији и његовог непријатељског става према Грцима у Илијади. Унутрашњост храма се састојала од огњишта (хестија), где је горела вечна ватра, затим верског камена (омфалос) и адитона, места где је пророчица Питија објављивала пророчанства.

Обнове храма

Храм је уништен у пожару 548. године пре нове ере, а обновљен је новцем атинске племићке породице Алкмеонида. Овај други храм је био изграђен у дорском стилу, са 6 стубова на краћој и 15 на дужој страни. Касније је украшен штитовима заплењеним у бици код Платеје 479. године пре нове ере. Храм је поново уништен у земљотресу 373. године пре нове ере, а обновљен је 330. године пре нове ере. Нови храм је био сразмеран претходном, а његов педимент су украсили атински вајари Праксија и Андростен. На храму су биле угравиране три изреке приписане Седморици грчких мудраца: „спознај себе”, „ничега преко мере” и „дај обећање и невоља је близу”.

Унутрашњост храма и симболи

Унутар храма се налазило огњиште, место где је, према предању, убијен Неоптолем, син Ахилов. Поред огњишта се налазила гвоздена столица са које је песник Пиндар певао химне Аполону. Унутар храма се налазио и омфалос, који је симболизовао средиште света, место где су се срела два Зевсова орла. Најсветији део храма био је адитон, у који је могла да уђе само пророчица Питија.

Пророчанства и култ

Питија је, након ритуалног чишћења и спаљивања ловорових листова и јечменог брашна, седела на троношцу изнад пукотине у земљи. Пукотина је испуштала опојне паре које су је доводиле у транс. У полусвесном стању, Питија би изговарала пророчанства, која су потом пророци тумачили и преобликовали у разумљиве, али често двосмислене одговоре. Храм је остао у употреби до 390. године, када га је цар Теодосије I затворио, након што је хришћанство проглашено државном религијом Римског царства.

Особље храма

Особље храма се састојало од пророчице Питије, пророка и хосија (чланова свештенства) који су учествовали у консултацијама, као и осталих Аполонових свештеника.