Изградња Артемидиног храма у Ефесу (8. век пре Христа)

Изградња и првобитни храм

Артемидин храм у Ефесу, у близини данашњег турског града Селчука, изграђен је у другој половини 8. века пре Христа. Првобитни храм, саграђен на равном подручју које ће касније постати мочвара, био је у потпуности израђен од мермера и имао је 36 стубова. Био је то први периптерални храм на западној обали Мале Азије. Према предању, подигле су га Амазонке на свом путу за Атину.

Обнове и финансирање

Након што га је уништила поплава у 7. веку пре Христа, храм је поново изграђен. Архитекте Херсифрон, Метаген и Теодор пројектовали су нови мермерни храм, дугачак 115 метара и широк 46 метара, са двоструким редом стубова високих 13 метара. Обнову је финансирао богати лидијски краљ Крез, који је на овај начин желео да покаже своју великодушност према новим поданицима.

Чудо древног света и легенда о Херострату

Артемидин храм се сматрао једним од Седам светских чуда древног света. Антипатар из Сидона је описао његову величину, наглашавајући да све остале грађевине бледе у поређењу са њим. У ноћи око 20. јула 356. године пре Христа, младић по имену Херострат запалио је храм, надајући се да ће тако стећи бесмртну славу. Житељи Ефеса су га због светогрђа мучили до смрти и издали указ да свако ко му изговори име такође буде погубљен.

Трећа обнова и уништење

Неколико деценија након уништења, Александар Велики понудио је да финансира обнову, али су га Ефешани тактично одбили, рекавши да један бог не може да посвети храм другом. Трећи храм, још већи од претходног, изграђен је о трошку града и постојао је 600 година, током којих је био опљачкан од стране Гота 268. године. Храм је затворен за време владавине цара Теодосија, након Валентинијановог указа из 391. године.

Наслеђе и искоришћење материјала

Иако је традиција говорила да је Свети Јован Златоусти подстакао руљу да уништи храм, вероватније је да су његове рушевине већ тада служиле као каменолом за друге грађевине у граду. Према другој традицији, неки од стубова из храма су касније искоришћени за изградњу Свете Софије у Цариграду 537. године, што сведочи о трајном наслеђу овог древног споменика.