Practices of the Self and Spiritual Practices. Michel Foucault and the Eastern Christian Discourse, By: Sergey S. Horujy, Edited by: Kristina Stoeckl, Translated by Boris Jakim, 207 Pages, Paperback, Published By: Wm. B. Eerdmans Publishing Co., Published: March 2015
Хоружијева мисао и синергијска антропологија
Сергеј Сергејевич Хоружи, истакнути руски мислилац из традиције која укључује Алексеја Лосева, Владимира Соловјева и Павла Флоренског, развио је сопствену филозофску методу названу „синергијска антропологија“. Његово размишљање је дубоко утемељено у савременој физици, посебно у принципу неодређености, као и у православној византијској традицији исихастичке молитве. Хоружи сматра да знање није пука информација, већ резултат учешћа у активном присуству Бога. Он се од „методолошке невештине“ предреволуционарних филозофа окренуо теолошкој прецизности неопатристичких теолога, настојећи да то пренесе у свој филозофски језик.
Хоружијев дијалог са Фукоом
У последњем поглављу књиге „Диогенова лампа“, Хоружи улази у дијалог са касном мишљу Мишела Фукоа о „праксама сопства“. Иако Хоружи цени Фукоово разумевање да је за знање потребна нека врста аскетског програма, сматра да је Фуко занемарио богату традицију исихазма, која је свој врхунац достигла у византијском периоду. Хоружи износи критику да је Фуко посветио превише пажње Касијану и занемарио традицију која му је припадала и која се наставила у византијски период, а чија је круна, по Хоружу, био исихазам. Ипак, Хоружи би можда имао више успеха да је уместо Фукоа ушао у дијалог са Пјером Хадоом, на кога се Фуко ослањао и са чијим се ставовима Хоружи често слаже.
Проблематичне претпоставке и свеобухватност Хоружијевог дела
Упркос дубокој учености, Хоружијево дело садржи одређене проблематичне претпоставке. Његово схватање аскетизма као појаве која се јавља тек са порастом монаштва у четвртом веку је застарело, будући да савремена истраживања показују да аскетизам има дубље корене, још у раном хришћанству и пре њега, што је видљиво у списима са Мртвог мора. Такође, његова оштра подела на „Запад“ и „Исток“ сматра се неодрживом, иако је и даље популарна међу неким православним мислиоцима. Иако Хоружи покушава да створи инспиративну синтезу Фукоових увида и православне теологије, његове идеје би имале више кохерентности када би се ослободиле ових поједностављених супротности.
О аутору
Сергеј С. Хоружи је оснивач и директор Института за синергијску антропологију у Москви и почасни професор УНЕСКО катедре за компаративне студије духовних традиција у Санкт Петербургу.
0 Коментари