Мојсије: вођа и оснивач израиљског народа
Мојсије (15, 14. или 13. век пре Христа) је, према Петокњижју (Пентатеуху), предводио Израиљце током бега из ропства у Египту (Егзодус) и кроз пустињу. Сматра се политичким и верским оснивачем израиљског народа, који је добио Закон од Бога на Синајској гори. Историчност Мојсија је предмет интензивних дебата, с обзиром да је главно сведочанство искључиво Стари завет, а не постоје директна археолошка или друга историјска поткрепљења. Ипак, многи истраживачи покушавају да споје библијски извештај са индиректним доказима.
Живот и мисија према Петокњижју
Према Петокњижју, Мојсије је као новорођенче спасен из Нила, а касније је побегао из Египта у Мадијан након што је убио египатског надгледника. У Мадијану, на Синајској гори, указао му се Бог Јахве из запаљеног грма и наложио му да се врати у Египат и ослободи свој народ. После 10 зала које су задесиле Египћане, након чега је уследио Пасхални ритуал који је спасио прворођене Израиљце, фараон је попустио и пустио их. Затим је Бог чудесно раздвојио Црвено море и омогућио Израелцима да побегну.
Пут кроз пустињу и Закон
Мојсије је потом водио народ кроз пустињу, где им је Бог обезбедио храну. На Синајској гори, Мојсије је примио Божији закон, укључујући Десет заповести и упутства за изградњу Скиније. Међутим, народ је убрзо прекршио Закон и направио златно теле. Иако је Бог хтео да уништи Израиљце, Мојсије их је спасао својом интервенцијом. Због сталних побуна, Бог је осудио Израиљце да лутају по пустињи 40 година, док не умре прва генерација. Чак је и Мојсије, због непослушности, био укључен у ову пресуду и умро је пре уласка у Обећану земљу, а Исус Навин га је наследио.
Датовање Егзодуса и историјски докази
Датум Егзодуса је споран, иако се традиционално смешта у 15. век пре Христа. Ипак, многи научници сматрају да је почетак 13. века пре Христа вероватнији, јер се спомињу градови као што је Пи-Рамзес који су били најмоћнији у том периоду. Име Мојсије и друга имена попут Арона и Финехаса одговарају египатском контексту. Иако нема директне потврде библијског извештаја, индиректни докази попут наведеног подударања имена и насељавања Азијата у делти Нила указују на историчност догађаја.
Мојсијев значај за религију и историју
Значај Мојсија, који се сматра пророком, државником, војним вођом и чудотоворцем, лежи првенствено у његовом учењу о Богу. Мојсијев монотеизам је подигао Јахвеа на јединствен положај, сматрајући га јединим Богом достојним поштовања. Такође, увео је аниконичност – забрану приказивања Бога у облику слике или иконе, што га је радикално одвојило од створеног света. На крају, Мојсијев закон је успоставио Израиљ као Божији народ и постао је основа јудаизма и хришћанства, са значајним етичким и правним утицајем до данас.
0 Коментари