Друзи у Израелу: завет крви и лојалности
Друзи, мала, али изузетно лојална верска мањина у Израелу, стоје раме уз раме са јеврејским Израелцима у одбрани државе од њеног оснивања 1948. године. Иако чине нешто више од 1% популације Израела, мушкарци Друза служе у Израелским одбрамбеним снагама у несразмерно великом броју, а многи су дошли до командних позиција. Њихова лојалност је изузетна јер су Друзи Арапи, а не Јевреји. Они су етнорелигијска група са сопственом вером (тајна грана ислама), језиком и културом. Немају историјско право на ционизам, нити обавезу служења у израелској војсци. Ипак, избором и уверењем, они су се определили за јеврејску државу. Овај савез није само симболичан, већ је исписан крвљу.
Херојство и заједничка жртва
Херојство Друза је евидентно кроз жртве попут пуковника Камала Кеир а-Дина, чија је сахрана привукла хиљаде ожалошћених из свих слојева израелског друштва. Иако нису Друзи, жртве попут полицајца Амира Хурија, хришћанина Арапина који је погинуо док је заустављао терористички напад 2022. године, одражавају осећај заједничке дужности међу израелским лојалним мањинама. У време када се Израел суочава са претњама на више фронтова – од Хезболаха на северу, Хамаса на југу, Хута у Јемену и иранских заступника широм региона – допринос заједнице Друза постао је још критичнији. Током текућег рата на више фронтова, војници Друза наставили су да служе, а заједница је поново претрпела трагичне губитке.
Крвно братство и осећај судбине
Осећај крвног братства израелских Друза према њиховој браћи у Сувајди је готово опипљив. Етнички спор између бедуинских племена у подручју које доминирају Друзи, довео је до више од 1.100 смртних случајева. Жене су биле талац и силоване, бебе су убијане и бацане у каде са кључалом водом, а мушкарци су били понижавани, бријани су им бркови – знак части међу Друзима. Многи су злостављани и убијени. Око 1.000 израелских Друза прешло је границу у Сирију како би помогло својој браћи. Ово је био њихов 7. октобар. Њихова лојалност није рођена из принуде, већ из дубоког, узајамног осећаја судбине истканог током деценија заједничке борбе. У селима смештеним међу брдима Галилеје и обронцима планине Кармел, друске породице одгајају децу са очекивањем службе – не само свом народу, већ и целој земљи. Приче о храбрости и солидарности преносе се с генерације на генерацију, чинећи окосницу израелског идентитета који надилази веру или порекло.
Тензије и неиспуњена обећања
Међутим, однос између Друза и државе Израел није без тензија. Понос који се осећа у војним униформама понекад је засењен фрустрацијом јер обећања о једнакости остају донекле неиспуњена, а признање заостаје за жртвом. Друзи знају цену лојалности и плаћају је спремно, али њихова посвећеност захтева узајамно поштовање – завет који превазилази церемоније и комеморације. Године 2018. доношење контроверзног Закона о националној држави, који Израел дефинише као националну домовину јеврејског народа, изазвао је дубоку бол и осећај маргинализације међу Друзима Израела. Схватљиво, осећали су да им нација за коју су се борили и умирали поручује да никада неће бити истински једнаки.
Пут напред: правда и признање
Израел је, и мора остати, национални дом јеврејског народа. Али може и мора бити држава која поштује и уздиже оне који је бране, без обзира на веру или етничку припадност. То није само морални императив; то је питање националног јединства и опстанка. Бивши израелски председник Реувен Ривлин једном је описао Израел као „заједнички дом“ за четири племена: секуларне Јевреје, верске Јевреје, ултраортодоксне Јевреје и Арапе. Друзи су, како је увек говорио, „лепак“ – који повезује сложени мозаик израелског друштва својом службом, лојалношћу и тихим достојанством. Израел дугује Друзима више од захвалности. Дугује им политике које одражавају њихов допринос: једнако финансирање за друске општине; проширени приступ квалитетном образовању; пуно признање њихових села и земљишних права; и већу улогу у националном доношењу одлука. Пролазити кроз редове гробова у Шефа-Амру значи ходати међу херојима. Њихова жртва захтева не само сећање, већ и правду. Израел има много савезника, али мало их је тако оданих, храбрих и постојаних као Друзи. Морамо поштовати ту лојалност – не само речима, већ и делима.
