Археолози су објавили да су на локалитету Ел-Араџ, на североисточној обали Галилејског језера, открили остатке древног насеља за које верују да је библијска Витсаида, место где је Исус Христос према Новом завету учинио бројна чуда. Ова идентификација долази након вишегодишњих ископавања која су изнела на видело убедљиве доказе који повезују ово место са селом из јеванђеља, познатом по исцељењу слепца и чуду умножавања хлебова и риба. Витсаида има огроман значај за хришћанску историју и као родно место апостола Петра, Андреја и Филипа, а директор ископавања Стивен Нотли потврдио је да нови налази суштински решавају деценијску енигму о тачној локацији овог светог места.
Међу најзначајнијим открићима налазе се остаци велике византијске базилике, познате као „Црква апостола”, и зид куће из 1. века који се налази директно испод апсиде цркве. Овај грађевински слој савршено се подудара са списима из 8. века који описују цркву подигнуту изнад дома Светих апостола Петра и Андреја. Иако археологија ретко пружа апсолутне доказе попут натписа са именима станара, чињеница да је кућа из Исусовог времена постала темељ за каснију велику светињу пружа најснажнији могући материјални контекст који подупире традиционалне изворе.
Посебну пажњу истраживача привукао је мозаички натпис пронађен унутар цркве, који се експлицитно односи на Светог Петра као на „првака међу апостолима и чувара небеских кључева”. Поред овог епиграфског доказа, током ископавања су пронађени и антички тегови за рибарске мреже, што потврђује да је Ел-Араџ у 1. веку заиста био рибарско насеље, баш како је Витсаида описана у библијским текстовима. Ови налази заједно чине корпус доказа који указује на континуитет верског поштовања овог места од апостолског доба па све до византијског периода.
Ископавања на овом локалитету започета су 2016. године, након што су археолози идентификовали Ел-Араџ као потенцијалну локацију због његовог положаја на древној обали језера. Теорија је добила на значају 2017. и 2018. године када су откривени остаци из римског доба, а истраживачи верују да је величанствена базилика која је касније подигнута била потпуно уништена у катастрофалном земљотресу 749. године. Након тога, локалитет је вековима био закопан испод наноса седимента и густе вегетације, што га је сачувало од даљег разарања и потпуног заборава.
Судбина је одиграла занимљиву улогу 2025. године, када је велики шумски пожар оголио делове терена који су деценијама били скривени под густим грмљем, откривајући нове зидове, структурне хумке и фрагменте керамике из римског доба. Овај непредвиђени догађај убрзао је истраживање и омогућио археолозима да стекну потпунији увид у обим и значај насеља. Данас се Ел-Араџ сматра једним од најважнијих библијских археолошких пројеката у Израелу, јер материјализује историјску позадину места које је било један од центара Исусове јавне службе.
