Дванаест олимпијских богова и њихови римски пандани
Антички грчки богови, познати и као олимпијски богови јер се веровало да живе на планини Олимп, и даље фасцинирају љубитеље митологије широм света. Многим људима, међутим, њихова имена нису у потпуности позната, делом због Римљана који су, након освајања Грчке, већини богова дали нова имена. Тако је Афродита постала Венера, Зевс је преименован у Јупитера, а Арес у Марса. Једино је бог Аполон задржао своје грчко име. Дванаест олимпијских богова су: Зевс, Посејдон, Хера, Афродита, Аполон, Артемида, Деметра, Хефест, Хермес, Арес, Атина и Дионис.
Владари неба, мора и подземља
На челу грчког пантеона био је Зевс, врховни бог неба и грома, познат по својим бројним љубавним авантурама и бацању муња када би се наљутио. Његова браћа, Посејдон и Хад, поделили су свет жребом. Посејдон је добио мора и реке, а Хад, као губитник, подземни свет. Посејдон је био бог мора, познат по стварању коња и изазивању земљотреса, док је Хад, мрзовољан и неприступачан, владао царством мртвих. Грци су избегавали да му изговарају име из страха, а најпознатији је по томе што је отео Персефону, ћерку богиње Деметре.
Значајне богиње и њихове улоге
Хера, Зевсова сестра и једна од његових седам жена, била је позната по својој љубомори. За разлику од ње, богиња Афродита је владала љубављу и заштитом породиља, упркос томе што је била неверна свом мужу Хефесту. Артемида и Аполон, брат и сестра, били су заштитници и вешти стрелци, док је Аполон био познат и по својој способности лечења и прорицања. Деметра, богиња земље и жита, изазивала је глад широм света када је Хад отео њену ћерку Персефону.
Богови занатства, мудрости и вина
Хефест је био бог мајсторства и заната, који је стварао разне сложене машине, укључујући прве роботе. Хермес, гласник богова, био је заштитник трговаца и лопова. Описан је са крилима на сандалама и пратио је душе мртвих до Хадовог царства. Атина, богиња мудрости, изашла је потпуно наоружана из Зевсове главе. Била је заштитница града Атине и симбол мудрости и интелектуалног приступа ратовању. Дионис, који се разликовао од осталих богова, поклонио је људима вино и заслужан је за настанак позоришта.
Богови рата и њихов утицај
Арес, грчки бог рата, персонификација крвожедности и ратничке страсти, појављује се у савременим филмовима, показујући трајност митологије. За разлику од њега, Атина је представљала рационалнији приступ ратовању. Овај контраст између два бога рата показује како су Грци различито доживљавали концепт сукоба. Грчки богови, са својим страстима и моћима, и даље служе као подсетник на непромењену људску природу током миленијума.
0 Коментари