Ватикан је упутио коначно упозорење Братству Светог Пија X (SSPX) поводом најављеног посвећења нових бискупа без одобрења папе Лава XIV, што се према канонском праву сматра шизматичким чимном који повлачи аутоматско искључење из цркве. Кардинал Виктор Мануел Фернандез саопштио је да се папа моли за просвећење вођа овог покрета како би преиспитали своју одлуку, која представља најозбиљнији изазов његовом ауторитету од почетка понтификата. Овај сукоб долази у тренутку када Лав XIV покушава да зацели ране унутар цркве настале током претходне администрације, тежећи поновном зближавању са традиционалистима који су се осетили изопштеним због строгих ограничења служења мисе на латинском језику.
Братство SSPX основано је 1970. године у Швајцарској као директан одговор на реформе Другог ватиканског сабора, које су традиционалисти видели као штетно модерно попуштање, нарочито у погледу литургије и верског плурализма. Први велики раскол догодио се 1988. године када је надбискуп Марсел Лефевр, упркос забрани папе Јована Павла II, посветио четири бискупа, што је довело до њиховог изопштења. Иако група деценијама нема легални статус унутар Римокатоличке цркве, она је наставила да расте и данас чини својеврсну „паралелну цркву” са стотинама свештеника, семинариста и верника широм света који су одани искључиво предсаборској миси.
Садашњи супериор Братства, велечасни Давиде Паљарани, образлаже потребу за новим бискупима чињеницом да преостала двојица бискупа због старости више не могу да задовоље духовне потребе заједнице. Упркос позивима Ватикана на дијалог, разговори су запали у ћорсокак јер Братство одбија да прихвати одређене теолошке интерпретације и праксе које сматра угрожавањем саме суштине вере и морала неопходних за спасење душе. Паљарани истиче да ова криза није само питање сензибилитета или форме, већ одраз дубљег конфузије унутар цркве, због чега сматра да је заштита традиционалног пута важнија од формалног повиновања тренутним црквеним властима.
Најављена посвећења стављају папу Лава XIV у изузетно тежак положај, јер он покушава да пронађе средњи пут након оштрих рестрикција које је увео папа Фрања. Фрања је 2021. године поново ограничио употребу традиционалне латинске мисе, тврдећи да је она постала извор подела и средство за борбу конзервативних кругова против одлука Другог ватиканског сабора. Тај потез изазвао је оштро противљење међу конзервативцима лојалним Риму, који сада пажљиво посматрају како ће нови папа реаговати — хоће ли посегнути за казнама или ће показати милосрђе и разумевање које је обећао на почетку понтификата.
Традиционалистички кругови, попут оних окупљених око блога Rorate Caeli, указују на то да је садашња криза заправо директна последица Фрањине политике „истребљења” старе литургије, чиме су верници доведени у положај да немају другог избора осим отпора. Они сматрају да Ватикан не сме само да кажњава, већ мора јасно показати да су традиционални католици поново добродошли и вољени унутар цркве, што би подразумевало повратак на статус кво који је постојао пре рестрикција из 2021. године. Начин на који папа Лав XIV разреши ову ситуацију одредиће будућност односа између Рима и снажног традиционалистичког крила, али и опстанак јединства цркве у све подељенијем свету.