Фондација за отворено друштво, коју је основао милијардер Џорџ Сорош, издвојиће 30 милиона долара током наредне три године за борбу против антисемитизма и антимуслиманске мржње. Ова одлука долази као одговор на нагли пораст нетрпељивости према обема заједницама у контексту сукоба између Израела и Хамаса, али и ширег геополитичког затезања односа након рата са Ираном. Председница фондације, Бинајфер Ноуроји, истакла је да неправде на Блиском истоку подстичу дехуманизацију и предрасуде, наглашавајући да читаве заједнице не смеју бити мете напада због своје религије, те да се сваки облик нетолеранције мора јасно именовати и сузбити.
Овај потез фондације представља њен највидљивији иступ од прошле јесени, када су се појавиле информације да америчко Министарство правде разматра подизање оптужница против ове организације. Председник Доналд Трамп је лично именовао Сороша приликом издавања наредбе ФБИ-у да се обрачуна са, како је навео, „левичарским тероризмом”, што су из фондације оштро демантовали, истичући да је њихова примарна мисија јачање демократских институција. Алекс Сорош, који је крајем 2022. године преузео вођство од свог оца, нагласио је личну повезаност са овом темом као син преживелог из Холокауста и супруг Американке муслиманског порекла, указујући на то да мржња за њега није апстрактан појам.
Финансијска подршка усмерена је на проширење едукације о дискриминацији, јачање међуверског дијалога и заштиту права на слободно и законито изражавање. Међу првим примаоцима грантова налазе се организације попут Јеврејског округлог стола за социјалну правду и пројекта Nexus, док савез Shoulder to Shoulder предводи напоре на пољу сузбијања исламофобије. Ејми Спиталник, извршна директорка Јеврејског савета за јавне послове, поздравила је ову стратегију која третира оба проблема као повезана, наводећи да нормализација једног облика мржње ствара погодно тле за цветање другог, те да је сигурност јеврејске заједнице нераскидиво везана за сигурност муслиманске заједнице.
Занимљиво је да најава фондације није прецизно дефинисала шта све спада у антисемитизам, што је тренутно једна од највећих тачака спорења на америчким универзитетима и у законодавним телима. Избор грантиста, попут пројекта Nexus, сугерише нешто нијансиранији приступ у поређењу са Антидифамационом лигом (ADL), која критику ционизма и противљење постојању израелске државе изједначава са мржњом према Јеврејима. Спиталник је приметила да за борбу против антисемитизма није неопходно у сваком питању бити усклађен са ставовима ADL-а, чиме се отвара простор за различите приступе унутар саме заједнице док се траже ефикасна решења за сузбијање екстремизма.
Иако филантропски сектор улаже стотине хиљада, па и милионе долара у сличне иницијативе — попут кампање Роберта Крафта против јеврејске мржње — упорност антисемитизма изазива фрустрацију међу донаторима. Андрес Спокојни, председник Мреже јеврејских филантропа, истиче да међу донаторима влада својеврсна недоумица око тога шта заиста доноси резултате у пракси. Упркос огромним улагањима, чињеница да ниво насиља и реторике мржње наставља да расте приморава фондације да траже нове моделе сарадње и солидарности који прелазе традиционалне верске и политичке границе.