Тензије између Молдавске и Румунске православне цркве
У Молдавији расту тензије око црквених јурисдикција, слично као и у Украјини. Недавно је архиепископ Маркел из Белција и Фалештија оптужио румунску владу и Румунску патријаршију за организовано преузимање цркава које припадају Молдавској православној цркви. Локални медији су известили о инциденту у Гринеуцију, који је трајао неколико сати и укључивао сукобе између верника две јурисдикције, што је подигло тензије у локалној заједници. Архиепископ Маркел тврди да су овакви „упади” финансијски подржани од стране румунске владе, новцем добијеним од ЕУ.
Историјски контекст Молдавије и црквена збрка
Сложена историја Молдавије поставља темеље за ову црквену конфузију. Од 18. века, Молдавија је била вазал Османског царства, а касније је источни део, Бесарабија, анектиран од стране Руске империје (1812). Након Бољшевичке револуције 1918, Бесарабија се ујединила са Румунијом, да би је Совјетски Савез поново заузео 1940. године, формирајући Молдавску ССР. После Другог светског рата, СССР је задржао Бесарабију као Молдавску ССР, а Молдавија је 1991. године постала независна држава распадом Совјетског Савеза. Од тада, већина молдавских лидера нагиње ка добрим односима са Руском Федерацијом, уз изузетак садашње председнице Маје Санду, која има румунско држављанство и чија је про-ЕУ политика контроверзна.
Молдавска православна црква и Митрополија Бесарабије
Молдавска православна црква је самоуправно тело Руске православне цркве, основано 1813. године. Тренутно обухвата шест епархија и преко 1.200 парохија. Њен сукоб са паралелном јурисдикцијом – Митрополијом Бесарабије, која је под Румунском патријаршијом – ескалирао је након 2001. године, када је Европски суд за људска права приморао молдавске власти да званично региструју активности Митрополије у земљи. У аутономној Молдавској цркви користе се и молдавски (сличан румунском) и црквенословенски језик, а користи се јулијански календар. Насупрот томе, Румунска црква користи грегоријански календар. Румунски јерарси сматрају да цела Молдавија припада Румунској патријаршији, иако Молдавска црква претходи формирању и аутокефалности Румунске цркве за 50-80 година.
Верски идентитет и миграције Молдаваца
Већина Молдаваца одржава добре односе и са Русима и са Украјинцима. Као веома сиромашна земља, велики део њиховог прихода потиче од рада у иностранству, како у Русији, тако и у Западној Европи. У Западној Европи, молдавски верници чешће посећују руске цркве него румунске, осим ако њихов број није довољно велики да формирају сопствену молдавску парохију. Многи Молдавци осећају да их Руси и Украјинци више прихватају као сународнике него Румуни. Ова социо-економска реалност додатно компликује црквене тензије, јер финансијска зависност од дијаспоре утиче на верске преференције и припадност.
Политика и црквени утицај
Напетост у Молдавији између две православне јурисдикције дубоко је укорењена у сложеној историји региона, која обухвата векове различитих утицаја – османског, руског, румунског и совјетског. Тренутна политичка оријентација молдавске председнице, која нагиње ка ЕУ и има румунско држављанство, додатно заоштрава ситуацију, посебно након контроверзне промене званичног назива језика из „молдавског” у „румунски”. Све ово указује на то да су црквени сукоби у Молдавији не само верске природе, већ су и одраз дубљих геополитичких и идентитетских питања која се преплићу у овом региону.
