Сијара постала држављанка Бенина: нова ера за потомке поробљених
Америчка певачица Сијара, добитница Гремија, постала је једна од првих јавних личности која је стекла држављанство Бенина по новом закону ове мале западноафричке земље, који омогућава држављанство потомцима поробљених људи. Церемонија је одржана у граду Котонуу, а Сијарино стицање држављанства део је шире иницијативе Бенина за привлачење афро-дијаспоре, признавање улоге земље у трансатлантској трговини робљем и промоцију туризма усмереног на места сећања повезана са ропством. Министар правде Ивон Детчену изјавио је да Бенин, правно признајући „ову децу Африке“, лечи историјску рану, што је чин правде, али и припадности и наде.
Закон о држављанству за потомке афро-порекла
У септембру је Бенин усвојио закон којим се држављанство додељује онима који могу доказати своје порекло из трансатлантске трговине робљем. Закон је отворен за све старије од 18 година који већ не поседују друго афричко држављанство, а могу пружити доказ да је њихов предак депортован путем трговине робљем из било ког дела подсахарске Африке. Бенинске власти прихватају ДНК тестове, аутентична сведочења и породичне записе. Прошле недеље, влада је покренула „Моје афро порекло“ (My Afro Origins), дигиталну платформу која обрађује пријаве. Иако Бенин није прва земља која додељује држављанство потомцима поробљених људи, његов закон о држављанству има посебан значај због улоге коју је играо у трансатлантској трговини робљем.
Национално суочавање са улогом у трговини робљем
Процењује се да је европски трговци депортовали око 1,5 милиона поробљених људи из Бенинског залива — региона који обухвата данашњи Бенин, Того и делове Нигерије — у Америку. Бенински краљеви су активно учествовали у заробљавању и продаји поробљених људи португалским, француским и британским трговцима. Некадашња краљевства и заједнице које су пљачкали и данас постоје као племенске мреже. Бенин већ дуго ради на помирењу са својим наслеђем саучесништва. Отворено је признао своју улогу у трговини робљем, што није став многих других афричких нација које су учествовале. Деведесетих година прошлог века био је домаћин међународне конференције која је истраживала како и где су поробљени људи продавани. Године 1999, тадашњи председник Матје Кереку извинио се Афроамериканцима током посете цркви у Балтимору.
„Меморијални туризам“ и наслеђе ропства
Упоредо са овим националним суочавањем, „меморијални туризам“ око наслеђа трговине робљем постао је кључни приступ владе Бенина за привлачење афро-потомака. Меморијална места се углавном налазе у Уиди, једној од најактивнијих лука за трговину робљем у Африци у 18. и 19. веку. Она укључују Пут робља, који је био пут који је обележавао последње путовање поробљених људи до бродова, и Врата без повратка, језива врата која се отварају према Атлантском океану, одакле су заувек напустили Африку и своје породице. Синде Чекете, шеф државне туристичке агенције Бенина, рекао је да ова места омогућавају афро-потомцима да уче о борби и отпорности својих предака и да их поштују.
Сијарина посета и будућност иницијативе
Чекете је изразио наду да ће ова места инспирисати људе да се „врате у Африку и изаберу Бенин да разумеју ову историју“. Након церемоније стицања држављанства, Сијара је обишла историјски град, где је прошла Путем робља до Врата без повратка. Изјавила је да је „између емоција, размишљања и наслеђа, доживела дубок повратак ономе што је заиста важно“. Сијара, позната по хит песмама попут „Goodies“ и „Level Up“, својој динамичној кореографији и раду у моди и филантропији, својом је посетом дала значајан публицитет овој важној иницијативи Бенина.
0 Коментари