Историја сукоба у Кашмиру и напад у Пахалгами
Индија и Пакистан, две нуклеарне силе Јужне Азије, поново су се недавно приближиле ивици великог сукоба након смртоносног терористичког напада, а у центру сукоба поново је била територија Кашмир под индијском управом. Дана 22. априла, неидентификовани наоружани нападачи извршили су заседу на групу туриста на ливади у Пахалгами, убивши 26 људи – углавном хиндуистичких мушкараца – који су издвојени по њиховом верском идентитету, што је распламсало тензије између суседних ривала. Кашмир је жариште између Индије и Пакистана више од шест деценија, подстичући поновљене сукобе. Обе земље полажу право на цео најсевернији хималајски регион Џаму и Кашмир. Спор датира од поделе 1947. године, када су индијске трупе потиснуле пакистанске плаћенике који су напали индијску страну Кашмира како би преузели контролу над долином Кашмир са већинским муслиманским становништвом.
Политички и безбедносни аспекти након укидања специјалног статуса
Напад у Пахалгами догодио се недељу дана након што је генерал Асим Мунир, начелник штаба пакистанске војске, описао Кашмир као "жилу куцавицу" Исламабада. Индијска влада је, након што је укинула специјални статус Џамуа и Кашмира у августу 2019. године, тврдила да је Кашмир саставни део индијске територије и да више није предмет билатералног спора са Пакистаном. Премијер Нарендра Моди тврдио је да су одредбе, члан 370. и члан 35а, коришћене за подстицање сепаратизма и тероризма и да ће њихово укидање отворити пут за "дугорочни мир". Међутим, изјаве су се показале преурањеним: дан након тога, терористичка заседа на војну патролу у округу Катуа у Џамуу и Кашмиру убила је пет војника и ранила пет других. Недељама раније, у још једном смртоносном нападу у суседном округу Реаси, убијено је девет хиндуистичких ходочасника и 33 су повређена након што су терористи отворили ватру на аутобус који је ишао на годишње ходочашће Амарнат Џатра.
Динамика кашмирске побуне и улога "хибридних милитаната"
Од свог избијања крајем 1980-их, оружани покрет у Кашмиру може се поделити на фазе, од којих је свака доминирала различитим групама, од секуларних до исламистичких, попут Џаму и Кашмир Ослободилачког фронта и Хизбул Муџахедина, до страних група као што су Лашкар-е-Тајба и Џаиш-е-Мухамед. Данас, млађи кашмирски милитанти су се углавном повукли са друштвених медија и из јавности, користећи оно што индијски безбедносни аналитичари називају "хибридним милитантима". За разлику од милитаната из прошлости, хибридни милитанти обично воде "нормалан" живот док не изврше напад, а затим се враћају својој рутини, што их чини тешким за праћење. Ови хибридни милитанти и "надземни радници" (ОГВс, појединци који наводно пружају милитантима логистичку подршку) били су у фокусу индијских напора против побуњеника у долини.
Напади на "аутсајдере" и демографске промене
Први пут од врхунца побуне деведесетих година, када су џихадистичке милитантне групе наметнуле строге исламске законе и терорисале хиндуистичку мањину кашмирских Пандита, присиљавајући их на егзодус, не-муслимански "аутсајдери" су поново постали мета терориста. Од 5. августа 2019. до 9. јула 2022. године, терористи су убили девет кашмирских Пандита и 16 хиндуиста и Сика. Укинувши члан 370, који је омогућио не-кашмирским Индијцима да купују земљу и отварају послове, индијска влада је подстакла страхове од покушаја БЏП-а да спроведе демографске промене у долини са доминантним муслиманским становништвом. До марта 2025. године, влада Џамуа и Кашмира доделила је 250 хектара земље инвеститорима, укључујући Емаар групу из Дубаија, док је око 83.000 не-Кашмираца добило потврде о пребивалишту.
Пут напред и изазови за Индију
Иако је Индија била успешна у смањењу милитантности, углавном није успела да унапреди политички процес за окончање сукоба. Након укидања, Индија је покушала да смањи статус Кашмира унутар уније, покушавајући да купи или присили политичке фигуре, и углавном смањивши простор за политички активизам. То је такође подстакло страхове од колонизације насељавањем, јер Индија наставља да даје велики број потврда о пребивалишту не-држављанима. Међутим, индијски приступ, било смањење милитантности или присилна интеграција, углавном није успео да заустави насиље у Кашмиру. Иако је Индија значајно повећала број безбедносних снага у долини, са више од 1.900 наводних ОГВ-ова ухапшених између 2019. и 2023. године, и скоро 1.050 наводних милитаната убијених у 700 инцидената између 2019. и 2024. године, локални политичари критикују ове мере као државну репресију.
