Тужба против администрације Трампа: затвор и оптужбе за антисемитизам
Махмуд Халил, истакнути палестински активиста, поднео је тужбу за 20 милиона долара одштете против Трампове администрације, наводећи да је незаконито затворен, злонамерно процесуиран и оцрњен као антисемита због своје истакнуте улоге у студентским протестима.
Тешки услови у затвору и "апсурдне" оптужбе
У поднеску се председник Доналд Трамп и други званичници оптужују за покретање немарне и илегалне кампање „терорисања њега и његове породице“, почевши од Халиловог хапшења 8. марта. Халил тврди да су га агенти у цивилу „ефективно киднаповали“ и одвезли у имиграциони затвор у Џени, Луизијана, локацију која је наводно „намерно скривена“ од његове породице и адвоката. У затвору му је, како наводи, ускраћена терапија за чир, био је приморан да спава под јаким флуоресцентним светлима и храњен је „скоро нејестивом“ храном, због чега је изгубио 7 килограма. У међувремену, Трампова администрација је јавно прославила хапшење, обећавајући депортацију њега и других чије је протесте против Израела назвала „протерористичким, антисемитским, антиамеричким активностима“. Халил, који је осудио антисемитизам пре и после хапшења, није оптужен ни за једно кривично дело и није повезан са Хамасом или било којом другом терористичком групом.
Депортација због уверења и подршка другим затвореницима
Неколико недеља након што је затворен, Халил је сазнао за нови меморандум који је потписао државни секретар Марко Рубио, који је признао да Халил није прекршио закон, али је тврдио да би требало да буде депортован због уверења која би могла да подривају спољнополитичке интересе САД. Халил је истакао да његова уверења једноставно значе да не жели да се његов новац од пореза или школарине усмерава у производњу оружја за, како он сматра, геноцид. Током боравка у затвору, Халил је постао нека врста знаменитости међу 1.200 притвореника, пружајући „часове“ другим имигрантским притвореницима, користећи своје искуство из британске амбасаде у Бејруту како би им помогао да организују папирологију и пронађу преводиоце за своје случајеве.
Повратак слободи и нови изазови
Халил је 20. јуна, након 104 дана у притвору, пуштен на слободу по налогу савезног судије, који је утврдио да су напори владе да га уклони из спољнополитичких разлога вероватно неуставни. Сада се суочава са новим оптужбама за лажно представљање личних података у пријави за зелену карту, које његови адвокати сматрају неоснованим и осветничким. Недеље од његовог пуштања донеле су Халилу тренутке среће, али и интензивне личне патње. Страхујући од узнемиравања или могућег хапшења, ређе напушта кућу, избегавајући велике гужве или касне шетње. Међутим, Халил је истакао да је посвећен надокнађивању изгубљеног времена са сином и супругом, као и размишљању о својој будућности и разумевању ове нове реалности.
Наставак активизма и морални императив
Део те реалности, како је рекао, биће наставак његових напора да се залаже против рата Израела у Гази, који је, према Министарству здравља Газе, убио више од 57.000 Палестинаца, од чега више од половине чине жене и деца. Дан након пуштања, предводио је марш кроз Менхетн, огрнут палестинском заставом и праћен обезбеђењем. Халил је размишљао да ли би поступио другачије да је знао личну цену свог активизма. Међутим, закључио је: „Супротстављање геноциду, мислим да то не можете учинити другачије. То је ваш морални императив када гледате како се ваш народ коље из минута у минут.“