„Роман о Александру Великом” представља јединствени илуминирани рукопис који је током средњег века уживао статус најчитанијег световног дела, о чему сведочи податак да је преведен на чак тридесет језика. Првобитна верзија настала је на античком грчком језику пре 338. године нове ере, када је израђен први латински превод, а током постојања Византијског царства дело је доживело бројне ревизије и препеве на средњовековни грчки народни језик. Овај кодекс није само сувопаран историјски извештај, већ богата романсирана биографија која детаљно прати Александрове походе до Индије, наглашавајући како је македонски краљ свуда са собом носио идеале грчке мисли и науке којима га је подучавао његов учитељ Аристотел.
Оно што овај рукопис чини непроцењивим јесте његов готово „кинематографски” приступ приказивању живота древног владара, са више од 250 минијатура рађених у јарким бојама и златној фолији. Садржај романа је у великој мери фантастичан и обилује причама о чудесним догађајима и сусретима са митским бићима попут сирена и кентаура, што је додатно распламсавало машту средњовековних читалаца. За Византинце је Александар имао митске димензије; он је био оличење савршеног хероја, ратника и ловца који се бори против читавих војски и чудовишта, постављајући стандард храбрости према којем су се мерили чак и каснији византијски цареви.
Према речима стручњака, грчка верзија овог рукописа је потпуно јединствена у свету јер представља најбогатије илустровано издање Александриде икада створено. Византолог Флора Карајани наводи да се дело вероватно заснива на записима античког историчара Калистена, који је пратио Александра на његовим походима. Роман се кроз векове ширио невероватном брзином — од Цариграда ка западу и од Трапезунда ка истоку, стижући до Монголије, Персије, Суматре и Кине, а његови фрагменти и мотиви нашли су место чак и у исламским религијским текстовима, што сведочи о његовом универзалном културолошком утицају.
Средином 14. века, цар Алексије III Велики Комнин из Трапезунда наредио је да се за његову библиотеку изради посебан примерак овог кодекса, који је касније верно преписиван и илустрован приказима краљевих достигнућа. Након што су Турци освојили Трапезунд 1461. године, непознати појединац је уз сваку илустрацију додао забелешке на османском турском језику, чиме је рукопис постао слојевити сведок смена цивилизација. Овај додатак пружа драгоцен увид у то како је нова друштвена елита доживљавала грчког хероја, задржавајући поштовање према његовом легендарном лику упркос верским и политичким променама.
Судбина овог непроцењивог дела била је неизвесна вековима, све док се почетком 19. века, готово чудом, није појавило у рукама венецијанског трговца Константиноса Маруцоса. Захваљујући његовој свести о значају овог кодекса, књига је враћена грчкој заједници и данас се чува као једно од највећих блага светске баштине. Данас је овај рукопис потпуно дигитализован и доступан за истраживања и изложбе широм света, настављајући своју мисију повезивања различитих народа и култура кроз безвремену причу о Александру Македонском.
