Поглавари Грчке православне и Сиријске православне цркве Антиохије објавили су заједничко саопштење поводом тринаесте годишњице отмице двојице сиријских митрополита који се и даље воде као нестали. Патријарх Јован X и патријарх Игнатије Јефрем II подсетили су јавност на 22. април 2013. године, када су митрополити Јован Ибрахим и Павле Јазиги киднаповани током хуманитарне мисије у близини Алепа. Овај трагичан догађај остаје дубока рана за хришћанску заједницу на Блиском истоку, симболизујући страдање и неизвесност са којима се верници суочавају већ више од деценије у овом ратом захваћеном региону.
У свом обраћању, патријарси су случај несталих архијереја описали као једну од најчуднијих појава модерног доба и директну увреду за људско достојанство. Они су нагласили да ова отмица одражава свеукупну хуманитарну трагедију Леванта, где је истина често жртвована зарад бесмислених сукоба и интереса великих сила. Сећање на митрополите Јована и Павла за цркву није само комеморација већ и снажан подсетник на хришћанско присуство у региону, које је, према речима поглавара, често предмет хвале само на речима, док стварност на терену показује много тежу слику.
Црквени лидери су истакли да су током протеклих тринаест година исцрпели све могуће дипломатске, безбедносне, политичке и друштвене канале како би дошли до било какве информације о судбини отетих. Упркос свим напорима, киднапери никада нису открили свој идентитет нити мотиве, што је довело до потпуног одсуства опипљивих резултата. Суочени са зидом ћутања и неуспехом безбедносних служби да лоцирају нестале јерархе, патријарси су изразили неописиву тугу коју године не могу да избришу, позивајући локалну и глобалну јавност да не заборави овај хуманитарни случај.
Саопштење садржи и снажан позив на јединство хришћана, без обзира на њихову деноминациону припадност, наглашавајући заједничку судбину свих који верују у милост Свете Тројице на овим просторима. Поглавари су поручили да су источни хришћани „приковани за крст припадности овој земљи” и да ће у њој остати укорењени све док крв тече њиховим венама. Ова порука непоколебљивости и вере у Господа Васкрсења служи као охрабрење верницима да остану постојани упркос свим искушењима и неправдама које доносе сукоби на Блиском истоку.
На крају своје поруке, потписане у Дамаску 22. априла 2026. године, патријарси су се позвали на радост Пасхе и веру у победу над смрћу. Уз традиционални поздрав „Христос васкрсе”, они су потврдили да своју наду полажу искључиво у Бога, који је са својим народом већ два миленијума. Порука завршава химном васкрсења, чиме се наглашава духовна димензија ове трагедије и уверење да светлост истине ипак може пробити мрак који већ тринаест година окружује судбину митрополита из Алепа.
