West Indian Pentecostals. Living Their Faith in New York and London, By: Janice A. McLean-Farrell, 272 Pages, Hardcover, Published By: Bloomsbury Academic, Published: February 2016
Метафора таписерије и конструкција идентитета
У свом делу Западноиндијски пентикосталци. Живећи своју веру у Њујорку и Лондону, Џенис А. Меклин-Фарел истражује сложени процес изградње идентитета и праксу хришћанске мисије међу имигрантима са англофоних Кариба у Њујорку и Лондону. Ауторка користи метафору „таписерије“ како би објаснила како се историјске, етничке и верске димензије — укључујући шпанске, британске, афричке и америндијанске утицаје — ткају заједно у контексту карипског искуства пре миграције. Овај методолошки приступ омогућава прелазак са једноставног на комплексно, показујући да религијске заједнице служе као кључна места сећања и практичног разума, где имигранти свакодневно преговарају о свом значењу, истовремено се прилагођавајући земљи домаћину и одржавајући транснационалне везе са домовином.
Миграција, сукоб и изазови друге генерације
Књига прати пут миграције кроз пет поглавља, анализирајући како се прва генерација суочава са културном дезоријентацијом и суровом реалношћу живота у Њујорку и Лондону, где су често суочени са суптилним агендама које их гурају ка дну друштвено-економске лествице. Посебна пажња посвећена је другој генерацији, за коју Велика Британија или Сједињене Државе нису „домаћин“ већ дом, што ствара сложену потребу за редефинисањем идентитета. Религијске заједнице овде функционишу као "тигли" у којима млади покушавају да изграде сопствени идентитет, балансирајући између захтева верске заједнице и очекивања друштва у којем су асимиловани, што додатно компликује међугенерацијску динамику конструкције личности.
Пентикостална духовност и мисионарски мандат
Завршни део студије испитује еволуцију пентикостализма на Карибима, истичући улогу аутохтоних и афричких религијских традиција, попут мијализма и ревивализма, у стварању плодног тла за пентикосталну духовност. Ова заједница је вођена сотириолошким фокусом — тежњом ка спасењу и трансформацији — док концепт „мандата за поновну евангелизацију Севера“ дефинише њихову мисионарску праксу. Меклин-Фарел успешно доказује да разумевање интеракција између имиграната и друштва домаћина мора изаћи из оквира бинарне поделе на "асимилацију или етничку посебност", јер ови процеси заправо подстичу трансформацију не само имигранта, већ и друштва домаћина и матичне земље, чиме ове заједнице постају динамична будућност пентикосталног покрета.
О ауторки
Џенис А. Меклин-Фарел је члан факултета и координатор пројекта „Глобална њујоршка црква“ при Градској богословији у Њујорку, САД. Она је коуредник књига „Разумевање светског хришћанства“ (2011) и „Ангажовање света“ (2014).

0 Коментари