Извештај Независне међународне истражне комисије Уједињених нација о Сиријској Арапској Републици открива застрашујуће размере секташког насиља које је током прошлог лета потресло провинцију Сувеида, резултирајући смрћу најмање 1.700 људи. Сукоби су започели средином јула између наоружаних група лојалних друском духовном вође, шеику Хикмату ел Хиџрију, и локалних бедуинских кланова, након чега су интервенисале владине снаге које су фактички стале на страну Бедуина. Ова ескалација довела је до масовног страдања, при чему су огромну већину жртава чинили припадници друске верске мањине, укључујући скоро 200 жена и деце. Истражитељи УН-а документовали су систематско уништавање и злочине који су довели до расељавања око 200.000 људи из срца друске заједнице, остављајући за собом спаљена села и дубоке друштвене поделе.
Комисија је упутила оштар апел сиријској влади под вођством председника Ахмеда ел Шаре да спроведе темељну истрагу против високорангираних безбедносних званичника који су дозволили или организовали нападе на Друзе. Извештај наглашава да одговорност мора обухватити цео ланац командовања, а не само појединце чији су злочини забележени на видео-снимцима. Иако је Дамаск изразио спремност да испита догађаје и позове на одговорност све стране, УН упозоравају на забрињавајући изостанак истрага унутар самих друских фракција поводом реваншистичких напада на бедуинску заједницу. Овај недостатак унутрашње контроле и одговорности додатно компликује процес помирења, док су хуманитарне групе и даље скептичне према стварним намерама власти да спроведу правду.
Током владине офанзиве забележена су широко распрострањена пљачкања и паљења имовине, при чему су племенски борци из других делова земље, мобилисани као подршка војсци, циљали готово сваку кућу у 35 мешовитих или већински друских села. Насиље је имало изразит верски карактер, што потврђује податак да су скоро сва друска светилишта у тим местима оскрнављена или спаљена. Тела жртава проналажена су месецима након престанка сукоба, често у унакаженом или спаљеном стању, остављена на улицама или пољима. Ови напади су били усмерени на сламање отпора локалног становништва, али су резултирали дуготрајном траумом и масовним егзодусом цивила који се вероватно неће вратити у своје домове у скорије време.
С друге стране, извештај детаљно описује и бруталне одмазде друских наоружаних група према бедуинским цивилима у западном делу провинције Сувеида. Документовани су случајеви пуцања на децу и старије особе док су покушавали да побегну пешице, као и инцидент у којем су тела двојице мушкараца данима висила на капији једног села као опомена. На мети су се нашле и четири џамије, што указује на то да је спирала насиља попримила неконтролисане размере у којима су цивилна подручја намерно гранатирана и нападана. Истражитељи наводе да ови акти нису били само нуспојава непријатељстава, већ смишљени напади на цивилно становништво засновани на њиховој етничкој и верској припадности.
Здравствени систем у Сувеиди и суседној провинцији Дара потпуно је колабирао под теретом стотина тела која су непрестано пристизала у болнице, где више није било места у мртвачницама. Особље болница и први спасиоци били су приморани да дозволе сахрањивање неидентификованих жртава, уз вођење прецизне евиденције о личним стварима, одећи или тетоважама како би се касније омогућила идентификација. Оваква ситуација оставила је председника Ел Шару у тешком положају, јер су сукоби значајно урушили његове напоре да успостави пуни ауторитет и придобије мањине у земљи разореној ратом. Иако су извршене одређене размене заробљеника, истинско помирење остаје далеко, док међународна заједница захтева да Дамаск одлучно прекине праксу толерисања злочина унутар својих безбедносних апарата.