American Fanatics: Religion, Rebellion, and Empire in the Nineteenth Century, by Jeffrey Wheatley, April 21, 2026, NYU Press
Књига Џефрија Витлија „Амерички фанатици. Религија, побуна и империја у деветнаестом веку” истражује како је концепт фанатизма обликовао америчку правну и политичку историју током 19. века, дефинишући границе дозвољене религијске праксе. Витли тврди да су државни званичници и јавни интелектуалци користили оптужбе за фанатизам као стратешко оруђе за маргинализацију група које су се супротстављале ширењу америчке империје или друштвеном поретку. Ова категорија није била само верска већ и расна и политичка, служећи да се покрети попут мормонизма, индијанских плесних церемонија и афроамеричких верских израза прикажу као опасни, ирационални и недостојни заштите коју пружа Први амандман. Кроз ову анализу, књига открива како је секуларизам у Сједињеним Државама често деловао као инструмент контроле, а не само као неутрални оквир за верске слободе.
Аутор детаљно анализира кључне моменте сукоба, од сузбијања мормонског полигамног уређења до насилног гушења покрета Плес духова међу староседеоцима, показујући заједничку нит у државном приступу према ономе што је називано верским екстремизмом. Витли истиче да је америчка држава развила специфичне административне и војне технике за управљање „фанатичним” популацијама, које су се касније примењивале и у прекоморским колонијалним подухватима, попут оних на Филипинима. У средишту истраживања је трансформација верског идентитета у правну категорију, где је способност појединца или групе да покаже „разумну” побожност одређивала њихов статус грађанина или поданика под империјалном влашћу. На тај начин, борба против фанатизма постала је оправдање за ширење државне моћи и дисциплиновање разноликог становништва унутар граница САД и изван њих.
У ширем смислу, ово дело ревидира разумевање односа између цркве и државе, сугеришући да је америчка верска слобода увек била условљена прихватањем одређених грађанских норми које су подржавале интересе беле протестантске већине. Витлијев рад баца ново светло на то како су предрасуде о верском заносу коришћене за оправдавање експропријације земље, укидање суверенитета и присилну асимилацију. Књига закључује да наслеђе 19. века и даље утиче на савремене дебате о верском радикализовању и националној безбедности, подсећајући нас да дефиниција „нормалне” религије готово увек носи печат политичке моћи. Ово је значајан допринос разумевању како се верска нетолеранција институционализовала у само срце америчког демократског експеримента под маском заштите јавног реда.
О аутору
Џефри Витли је асистент на катедри за религијске студије на Универзитету Ајова Стејт, где се специјализовао за историју религије у Северној Америци са фокусом на 19. и 20. век. Његово истраживање се превасходно бави пресецима религије, расе и америчког права, као и начинима на које државне институције категоришу верске мањине. Добитник је бројних стипендија за свој научни рад, а његови текстови су објављивани у водећим академским часописима који се баве америчком верском историјом. Књига „Амерички фанатици” представља кулминацију његовог вишегодишњег проучавања архивске грађе о правним и војним интервенцијама против група које су сматране претњом друштвеној стабилности.
