Абдул Рахман Омар један је од стотина Курда који су се овог пролећа вратили у своја села у округу Африн на северу Сирије, након осам година изгнанства пред турском офанзивом. Ове године, прослава Новруза — древне персијске Нове године која симболизује пролеће и нови почетак — има посебан значај јер се први пут обележава као званични национални празник Сирије. У селу Ал-Басута, повратници су заједно са суседима поносно носили бакље и курдске заставе, исписујући пламеном на брдима реч „раперин” (устанак), што симболизује крај деценија страха и скривања током којих је режим породице Асад брутално забрањивао свако јавно испољавање курдског идентитета.
Масовни повратак расељених Курда омогућен је након кључног договора о интеграцији Сиријских демократских снага (СДФ) у националну армију, чиме су институције на североистоку земље поново стављене под контролу централне владе. Овај историјски споразум, у чијем је посредовању учествовао Масуд Барзани из ирачког Курдистана, окончао је сукобе у Алепу и Хасаки који су почетком 2026. године претили да потпуно дестабилизују регион. Влада у Дамаску обавезала се да ће олакшати повратак хиљадама породица у Африн, област коју су од 2018. године држале турске снаге и њихови савезници, што је довело до озбиљних демографских промена и насељавања арапског становништва у напуштене курдске домове.
Прекретница у статусу курдске заједнице наступила је након декрета који је у јануару донео прелазни председник Ахмед ал-Шара, чиме је курдски језик постао званичан уз арапски. Овај потез без преседана укључује и враћање држављанства за десетине хиљада Курда којима је оно било одузето током контроверзног пописа 1962. године. Признавање Новруза као државног празника и омогућавање образовања на матерњем језику виде се као покушај нове администрације да придобије лојалност курдске мањине, која броји преко 2 милиона људи у Сирији, и да превазиђе наслеђе маргинализације које је трајало више од пола века под влашћу Башара ал-Асада.
За многе повратнике, попут Омара, повратак на огњиште је емотиван, али прожет тугом због промена које је рат донео. Многи стари пријатељи и суседи су заувек напустили Сирију, а села која су некада била компактно курдска сада су доминантно насељена расељеним Арапима из других делова земље. Иако је ове године Новруз прослављен уз песму и традиционалне игре на брдима, без страха од хапшења која су некада пратила паљење празничних бакљи, пред Курдима је дуг пут обнове имовине и успостављања суживота у подељеном друштву које тек почиње да вида ране грађанског рата започетог 2011. године.
Новруз, празник стар 3.000 година са коренима у зороастризму, данас славе милиони људи различитих вера — муслимани, хришћани, Јевреји и припадници бахаи заједнице — широм Ирана, Турске, Ирака и Сирије. За Курде, он је одувек био више од прославе пролећа; то је симбол отпора и опстанка. Док се Сирија прикључује међународним коалицијама и покушава да отвори ново поглавље у својој безбедности, слободно паљење пламена на брдима Африна служи као снажан подсетник на промену политичке климе у којој се курдски глас по први пут чује без страха од одмазде, нудећи наду да ће се преосталих 400 породица из Хасаке и других делова дијаспоре ускоро придружити својим заједницама.