Од доласка на чело Пентагона, Пит Хегсет је свој специфични конзервативни евангелизам дубоко уткао у војне структуре, што је изазвало бурне дебате о угрожавању секуларне мисије војске. Увођењем месечних хришћанских богослужења за запослене и коришћењем библијских цитата у промотивним видео-материјалима, Хегсет отворено заступа тезу да су Сједињене Државе основане као хришћанска нација. Његова реторика добила је нову димензију избијањем рата са Ираном, при чему је иранске верске вође назвао фанатицима који теже „религијском Армагедону”, док је истовремено цитирао Псалам 144 који слави Господа који „учи руке боју, а прсте рату”.
Критичари попут Метјуа Тејлора са Универзитета Џорџтаун упозоравају да Хегсетова склоност ка крсташкој симболици — што потврђују и његове тетоваже јерусалимског крста и натпис „Deus Vult” (Божја воља) — додатно распирује анимозитет иранског режима према Америци. Хегсет у својим делима велича средњовековне крсташке ратове и сугерише да би војници требало да се ослоне на Бога у борби против исламске теократије. Иако он лично није изјавио да је сукоб део библијског пророчанства, лидери попут Џона Хагија из организације „Хришћани уједињени за Израел” тврде да се догађаји на Блиском истоку одвијају „тачно по сценарију” пророчанстава о последњим временима.
Упоредо са верском реториком, Хегсет спроводи корените реформе које су у складу са његовим конзервативним погледом на свет, укључујући забрану служења трансродним особама и преиспитивање улоге жена у борбеним јединицама. Посебну пажњу изазива његова повезаност са пастором Дагом Вилсоном, самопроглашеним хришћанским националистом који заговара патријархални модел друштва и ограничење имиграције муслимана. Политолог Јусеф Чухуд истиче да је управо продор „хришћанске националистичке политике”, а не само реторике у војне институције, оно што изазива највећу забринутост за будућност америчког верског плурализма.
Један од кључних циљева Хегсетове реформе је корпус војних свештеника (капелана), чију улогу жели да врати искључиво религијском фокусу, одбацујући досадашњи приступ који је наглашавао политичку коректност и секуларни хуманизам. Ови потези наилазе на отпор код пензионисаних официра попут рабина Лоренса Бејзера, који наглашавају да војска одражава пуну разноликост америчког друштва и да је заштита те различитости извор војне снаге. Хегсет је већ повукао из употребе водич за духовну спремност војске, тврдећи да је вера била неправедно маргинализована у претходном периоду.
Иако се друштвеним мрежама проширила вест да амерички команданти на терену говоре војницима како рат у Ирану испуњава библијска пророчанства о Армагедону, те тврдње за сада остају непотврђене. Група од 30 демократских чланова Конгреса затражила је истрагу поводом навода Микија Вајнстина из Фондације за верске слободе у војсци, али водеће организације за заштиту грађанских права изјавиле су да нису примиле сличне жалбе. Док се војна мисија у Ирану наставља, унутрашња борба око улоге хришћанства у америчким оружаним снагама постаје све интензивнија, постављајући питање како ће оваква верска поларизација утицати на професионализам и морал трупа.