Смрт ајатолаха Алија Хамнеија и почетак транзиције
Смрт врховног вође Ирана, ајатолаха Алија Хамнеија, након скоро 37 година владавине, представља највећи потрес за структуру власти Исламске Републике још од револуције 1979. године. Хамнеи је погинуо 28. фебруара 2026. године у масовном ваздушном нападу који су извеле Сједињене Државе и Израел на његов комплекс у Техерану. Овај догађај није био изолован, већ део шире војне кампање усмерене на дестабилизацију и промену режима у Ирану. Са његовом смрћу, режим се нашао пред изузетно тешким изазовом опстанка у условима ратног стања и губитка бројних високих војних и политичких функционера који су настрадали у истој операцији.
Привремено управљање државом
У складу са чланом 111 Устава Ирана, одмах након потврде Хамнеијеве смрти, формиран је Привремени савет за лидерство како би се избегао потпуни вакуум власти. Ово тело чине председник Ирана Масуд Пезешкијан, председник правосуђа Голам-Хосеин Мохсени-Ејеи и високи верски званичник Алиреза Арафи, који је изабран као представник из редова Савета чувара. Њихова улога је да привремено преузму све дужности врховног вође док се не створи политичка могућност за избор сталног наследника. Овај савет представља покушај система да покаже континуитет и привид стабилности док се земља суочава са интензивним страним нападима.
Улога Скупштине стручњака у избору наследника
Иако Устав Ирана предвиђа да Скупштина стручњака — тело од 88 чланова које чине шиитски имами — мора у најкраћем могућем року изабрати новог врховног вођу, реализација овог процеса у ратним условима је крајње неизвесна. Скупштина је традиционално конзервативно тело чији су кандидати пажљиво филтрирани од стране Савета чувара, што значи да ће избор новог лидера вероватно бити резултат затворених преговора унутар елитних кругова, а не јавног процеса. Аналитичари упозоравају да би у оваквој ванредној ситуацији моћ могла да се консолидује око Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), која би могла да покуша да заобиђе формалне процедуре и наметне свог кандидата ради заштите сопствених интереса.
Неизвесност око наследства и династички страхови
Питање ко ће наследити Хамнеија дуго је било тема спекулација, нарочито након погибије бившег председника Ебрахима Раисија у паду хеликоптера 2024. године. У јавности се као потенцијални кандидат помињао Хамнеијев син, Моџтаба, али се сматра да би пренос власти са оца на сина изазвао огроман бес међу становништвом, које би то доживело као стварање нове монархистичке династије, у супротности са антимонархистичким идеалима револуције из 1979. године. С обзиром на то да је Хамнеијева породица такође претрпела губитке у недавним нападима, позиција његовог сина је сада нејасна, а конкуренција између различитих фракција унутар режима све интензивнија.
Глобалне последице и будућност система
Врховни вођа је био стожер иранске теократије, врховни командант оружаних снага и идеолошки архитект "Осовине отпора". Његов нестанак, заједно са губитком низа кључних команданата ИРГЦ-а, значи да се садашњи режим мора прилагодити функционисању у деградираним условима. Трампова администрација и Израел најавили су да ће операције наставка притиска трајати док не остваре циљ "мира у региону", што ставља иранско руководство под невиђени притисак. Док се у појединим деловима Ирана славила Хамнеијева смрт, док се у другим одржавали масовни скупови жалости, судбина државе зависи од тога да ли ће се кохезија међу иранским елитама одржати пред лицом стране агресије.
0 Коментари