Настанак и економска моћ Револуционарне гарде
Иранска паравојна Револуционарна гарда (ИРГЦ) израсла је из Исламске револуције 1979. године као идеолошки штит теократског система, да би током рата са Ираком 1980-их година прерасла у паралелну војну силу. Након рата, врховни вођа Али Хамнеи омогућио је Гарди да прошири своје деловање на приватни сектор, трансформишући је у економског гиганта који данас управља масивном грађевинском компанијом "Хатам ал-Анбија", лукама, телекомуникационим мрежама, па чак и медицинским услугама, чиме је постала кључни економски актер у држави.
"Осовина отпора" и спољне операције
Кроз своје експедиционе снаге "Кудс", Гарда је изградила тзв. "Осовину отпора", мрежу савезника која укључује Хезболах у Либану, Хуте у Јемену и друге милитантне групе, служећи као инструмент иранског утицаја против Израела и Сједињених Држава. Гарда је оптуживана за обучавање локалних милитаната за употребу смртоносних експлозивних направа, као и за организовање криминалних мрежа ради вршења атентата на иранске дисиденте и непријатеље у иностранству, уз сталне тврдње о уплетености у шверц оружја широм Блиског истока.
Удари на Гарду током рата са Израелом
Након Хамасовог напада 7. октобра 2023. године, "Осовина отпора" суочила се са великим губицима, укључујући опадање моћи Хезболаха и пад режима Башара ал-Асада у Сирији у децембру 2024. године. У јуну 2025. године ситуација је постала критична када је Израел покренуо масовну кампању ваздушних удара на Иран, а сада су погинули врховни вођа Али Хамнеи и многи високи генерали Гарде, док су уништени кључни локалитети за производњу балистичких ракета и системи противваздушне одбране.
Улога Басиџа у гушењу протеста
Унутар самог Ирана, Гарда користи "Басиџ", своје добровољачко крило, као главни инструмент за разбијање домаћих демонстрација и дисидената. Припадници Басиџа су често виђани на улицама како користе ватрено оружје, палице и гумене метке против демонстраната, а њихови команданти отворено прете породицама и позивају на бруталне обрачуне, што је навело Европску унију да у јануару 2026. године званично прогласи Гарду терористичком организацијом због крвавог гушења протеста који су започели крајем 2025. године.
Неизвесност око контроле над арсеналом
После убиства врховног вође и уништења командних центара, ирански министар спољних послова Абас Арагчи сугерисао је да иранске војне јединице сада делују независно, без централизоване владине контроле. Ова изјава је уследила након напада на Оман и Катар, земље које су служиле као посредници у преговорима, што отвара озбиљна питања о томе ко сада заправо командује огромним иранским арсеналом балистичких ракета и дронова у тренутку када се држава налази у стању потпуног војног и политичког расула.
0 Коментари