Religion in the Kitchen. Cooking, Talking, and the Making of Black Atlantic Traditions, By: Elizabeth Pérez, 320 Pages, Paperback, Published By: NYU Press, Published: February 2016
Лукуми традиција и микропраксе у срцу Чикага
Елизабет Перез у својој етнографији „Религија у кухињи” пружа детаљан увид у живот заједнице Афроамериканаца у Чикагу који су у зрелом добу прихватили лукуми – верску традицију насталу адаптацијом западноафричког јоруба веровања на Куби. Фокусирајући се на кућни храм (Ilé Loroye) који предводи пророчица Ашаби Мосли, ауторка истиче како овај прелазак са хришћанства на афро-карипске традиције омогућава верницима да обожавају богове који им физички личе, славе сопствене претке и јачају црначку солидарност кроз ширење сродничких веза. Централна теза књиге представља коректив досадашњим студијама „Црног Атлантика”, које су често занемаривале свакодневне, мање узвишене аспекте религијског искуства. Перез тврди да управо те „микропраксе” – свакодневни послови, покрети и разговори – представљају кључне састојке за опстанак религије, јер развијају осећања и вештине неопходне за њену одрживост и ширење.
Кухиња као простор трансформације и отеловљења
У кухињи Ашаби Мосли, припрема хране за богове (ориша) постаје чин дубоког телесног и духовног преображаја. Кроз детаљан опис припреме ashés – хране направљене од крви и органа жртвованих животиња – ауторка показује како практичари кроз материјалне радње, попут ригорозног чишћења посуда и коришћења прибора одређених боја за сваког појединачног бога, интернализују верске норме. Кување и неформални разговори који га прате нису само симболички чинови; они обликују субјективитет верника, припремајући за богове не само храну, већ и саме људе који је спремају. Овај висцерални приступ религији омогућава верницима да уђу у специфичан однос са божанствима која имају јасно дефинисане карактере и преференце, чиме се вера буквално увлачи „под кожу” практичара кроз свакодневне навике и вештине.
Научни допринос и шире везе са афроамеричком религијом
Иако Перез успешно интервенише у теоријске оквире студија Црног Атлантика, њен снажан фокус на ситне детаље микропракси понекад иде на уштрб дубљег повезивања са ширим контекстом афроамеричке религијске историје. Иако кратко помиње сличне идентитете попут црних хебрејских Израелаца или Храма маварске науке, књига оставља недовољно истраженим питање како је одбацивање хришћанства у корист лукумија током осамдесетих година прошлог века било обликовано покретима за грађанска права и „Black Power” идеологијом. Ипак, њена пажљива анализа религијских прехрамбених обичаја служи као изврстан модел за будуће истраживаче, показујући да верске праксе никада нису само метафоричне, већ су дубоко отеловљене у свакодневном животу. На крају, управо богатство теренског рада и детаљни описи догађаја у кухињи чине ово дело вредним, остављајући читаоца са жељом за још дубљим истраживањем веза између тела, хране и божанског.
О ауторки
Елизабет Перез је доцент религије на Дартмут колеџу. Писала је за бројне часописе, као и за зборник Yemoja: Gender, Sexuality, and Creativity in the Latina/o and Afro-Atlantic Diasporas.
