ШТА ЧИТАТИ? Успон корпоративне верске слободе

The Rise of Corporate Religious Liberty, Edited by: Micah Schwartzman, Chad Flanders and Zoë Robinson, 528 Pages, Paperback, Published By: Oxford University Press, Published: January 2016

Успон корпоративне верске слободе и институционални заокрет

Збирка есеја „Успон корпоративне верске слободе” истражује све израженији фокус на институционализам у америчком праву, подстакнут значајним пресудама попут Hosanna-Tabor и Hobby Lobby. Ове одлуке су прошириле верске заштите на корпорације, али су оставиле нејасним да ли су те слободе само продужетак права појединаца или хришћанске корпорације представљају посебне ентитете са сопственим ауторитетом. Већина аутора истиче да суд није понудио прецизну дефиницију верских организација, што је отворило дебату о томе ко тачно упражњава верску слободу када се траже изузећа од неутралних закона, попут Закона о приступачној нези. Док браниоци попут Стивена Смита заговарају аутономију цркве аналогну државном суверенитету, критичари попут Робин Вест упозоравају да оваква изузећа могу угрозити грађанску једнакост.

Историјски контекст и политичка димензија изузећа

Књига анализира однос између индивидуалне слободе и „слободе цркве”, при чему Сара Барингер Гордон оспорава тезу о слабљењу верског ауторитета кроз историју, наводећи да је корпоративно право одувек служило за регулацију верских тела. Есеји Дагласа Лејкока и Робин Фретвел Вилсон смештају ове правне дебате у контекст „културних ратова”, сугеришући да се верска изузећа користе као политички алати за очување институционалне моћи у друштву које се мења. Неки аутори износе контраинтуитивну тврдњу да успон правног институционализма заправо одражава анксиозност због опадања стварног утицаја религије у америчком друштву, при чему конзервативни хришћани прибегавају правним лековима тек када осете да губе своју некадашњу хегемонију.

Критика правног реализма и дефиниција религије

Финални део књиге фокусира се на оштре критике пресуде Hobby Lobby, указујући на њен недостатак реализма у третирању корпоративне праксе. Елизабет Сепер и Елизабет Полман наглашавају како верска изузећа већ сада оптерећују права појединаца, попут лекара у католичким здравственим системима, и критикују сиромашно разумевање корпоративног права од стране суда. Ричард Шрагер и Мика Шварцман позивају на прагматичан приступ који би се фокусирао на деловање институција уместо на њихову онтолошку природу. Коначно, Марк Тушнет примећује произвољност у класификацији религије, сугеришући да је она у америчком праву често синоним за хришћанство, чиме се отвара питање како секуларне институције заправо производе и регулишу саму категорију религије коју наводно само штите.

О уредницима

Мика Шварцман је професор права „Едвард Ф. Хаури” на Правном факултету Универзитета у Вирџинији. Чед Фландерс је ванредни професор права на Правном факултету Универзитета у Сент Луису. Зои Робинсон је професор права на Правном факултету Универзитета Депол.

Постави коментар

0 Коментари