Политички прогон врха Јерменске апостолске цркве
Јерменске власти подигле су оптужнице против још шест епископа Врховног духовног савета, чиме се укупан број процесуираних високих достојанственика попео на десет. Овај потез део је шире кампање премијера Никола Пашињана усмерене на свргавање католикоса Гарегина II. Иако за разлику од четворице раније затворених архијереја ових шест епископа није ухапшено, изречена им је забрана напуштања земље. Ова мера директно спречава њихово учешће на хитном саветовању највишег свештенства у Аустрији, заказаном за средину фебруара, што Мајка столица у Ечмијадзину тумачи као смишљен покушај опструкције црквеног сабора.
Сукоб око рашчињења провладиног епископа
Оптужбе против епископа произилазе из одлуке католикоса Гарегина II од 27. јануара да рашчини епископа Геворга Саројана, који се отворено сврстао уз Пашињанову кампању. Саројан је претходно смењен са чела Масјацотнске епархије, али је уз охрабрење власти одбио да се повинује одлуци и покренуо судски поступак. Иако црквени канони налажу безусловну послушност патријарху, грађански суд је донео преседан наредивши Саројанов повратак на функцију. Истражни комитет је потом покренуо кривични поступак против чланова Савета због „ометања извршења судског чина”, што оптужени епископи одлучно одбацују као политички монтиран процес.
Дипломатске тензије и оптужбе за шпијунажу
Корени сукоба леже у Пашињановом незадовољству због Гарегинових оштрих критика на рачун Азербејџана и оптужби за етничко чишћење у Нагорно-Карабаху изнетих у Швајцарској маја 2025. године. Премијер је првобитно покушао да дискредитује врх Цркве оптужбама за кршење завета целибата, да би касније променио реторику и практично их оптужио за шпијунажу у корист Русије. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров јавно је одбацио ове наводе, док јерменска опозиција сматра да Пашињан покушава да неутралише Цркву као кључни извор отпора његовим територијалним уступцима Азербејџану.
Упад снага безбедности и одбрана Ечмијадзина
Током јуна 2025. године, маскирани припадници Службе националне безбедности покушали су да изврше препад на Мајку столицу у Ечмијадзину, што је изазвало оштре осуде јавности. Пашињан је позивао своје присталице да „ослободе” седиште католикоса, док су опозициони лидери организовали масовне скупове за одбрану Гарегина II. Иако је група провладиних епископа покушала да организује сопствени скуп у децембру, хиљаде верника који су стали уз католикоса потпуно су их бројчано надмашиле, показујући да Гарегин и даље ужива снажну подршку већине клира и народа упркос државној репресији.
Уставни поредак и независност Цркве
Правни експерти и Мајка столица наглашавају да јерменски судови немају јурисдикцију над канонским одлукама католикоса, јер свештеници служе на основу завета послушности, а не класичних уговора о раду. Кривични прогон епископа сматра се флагрантним кршењем Устава Јерменије, који гарантује одвојеност Цркве од државе и признаје посебну историјску мисију Јерменске апостолске цркве. Овај сукоб прети да изазове дубоку кризу идентитета у земљи, где се традиционална вера сукобљава са политичким прагматизмом актуелне власти која не преза од употребе репресивног апарата ради контроле духовних институција.
