The Iconic Imagination, By: Douglas Hedley, 320 Pages, Paperback, Published By: Bloomsbury Academic, Published: February 2016
Метафизика иконичке маште и учешће у трансценденцији
„Иконична машта” Дагласа Хедлија представља завршни део његове трилогије о машти, у којој аутор тврди да људска уобразиља поседује моћ посредовања трансценденције јер она из ње извире и ка њој тежи. Хедлијева централна теза почива на платонистичкој метафизици у којој космос партиципира у Формама, а слике маште постају „иконе” јер учествују у ономе што изражавају. Он одбацује савремене критике које тврде да платонско уздизање изнад слике понижава њену уметничку вредност, уместо тога проналазећи код Плотина модел у којем достојанство слике није угрожено њеним трансцендентним пореклом, већ је њиме оснажено. Машта овде не гледа мимо света, већ кроз њега, препознајући свет као дар који прима своје биће из виших сфера, чиме сваки чин стваралачке маште постаје својеврсни locus (место) откривења.
Анагогија душе. Од лепоте до светости
У средишту Хедлијеве анализе је појам анагогије — уздизања душе ка божанском кроз лепоту и светост. Аутор прави оштру разлику између „фантазије” (fancy), која служи као пуки бег од стварности, и праве „маште” која је генеративно и формативно разумевање реалности кроз уметност. Ослањајући се на Семјуела Тејлора Колериџа и Роџера Скрутона, Хедли описује машту као снагу која покреће душу да „рашири своја крила” и крене на лет ка светом. Кроз анализу књижевних дела, попут романа К. С. Луиса, он сугерише да је морална машта нераскидиво везана за наратив, те да симбол увек претпоставља метафизику партиципације. Чак и у питањима идолопоклонства и иконоклазма, Хедли тврди да хришћанство није уништило паганске идоле, већ их је трансформисало у иконе које каналишу божанске идеје.
Посматрање као мотор бића и естетика природе
Завршна поглавља књиге истичу естетски значај природног света, где слике свете планине, небеског града и гозбе мантирају земљу „великом и страшном лепотом”. Хедли наглашава да анагогија, иако је успон, не представља бег из чулног света, већ дубље улажење у њега. Кључна Плотинова мисао провлачи се кроз цео текст: „контемплација је онтолошки мотор бића”, а душа на крају постаје оно што замишља. Иако неки критичари могу замерити аутору преширок интердисциплинарни приступ који спаја филозофију, теологију, психологију и књижевност, управо та ширина омогућава холистичко сликање људског живота. Хедлијево дело нас позива на преиспитивање начина на који наша машта обликује нас саме, подсећајући да је историја маште заправо историја преображаја људског искуства у густим тренуцима сусрета са божанским.
О аутору
Даглас Хедли је предавач херменеутике и метафизике и члан Клер колеџа на Универзитету у Кембриџу у Великој Британији. Бивши председник Европског друштва за филозофију религије, био је гостујући професор на Сорбони и носилац предаваштва Алана Ричардсона на Универзитету у Дараму. Одржао је предавања „Тип” (Teape Lectures) у Индији 2007. године. Његове претходне публикације укључују дело Coleridge, Philosophy and Religion (Cambridge University Press).
0 Коментари